Црква, која је дело архитекте Василија Баженова, личи на средњевековни замак. Грађена је у исто време када и дворац и друге грађевине на имању, на месту цркве Рођења Христовог. Марија Александровна Измајлова, рођена Наришкина, жена земљопоседника Измајлова, умрла је 15. маја 1780. године и црква је њој посвећена.
У Русији нема много готских и псеудоготских грађевина. Баженов је највећи архитекта тог стила. Пошто је он саградио и храм и имање, логично је да је и црква његово дело, али не постоје документа која то тврде. На сајту цркве је написано да постоји много доказа да је то дело Баженова, али има и доста детаља који су карактеристични за архитекту Матвеја Казакова.
Постоји и податак да је цркву саградио ученик Казакова, Алексеј Бакарев. Пронађен је његов цртеж цркве у акварелу, али из неког разлога су око храма насликане планине. Могуће је да је уметнику било логичније да се храм налази негде у Европи, а не у окружењу руских колиба.
Храм је веома необичан и леп. Саграђен је од цигле и обложен „Мјачковским кречњаком“ (белим каменом) из оближњег каменолома на реци Москви. Овај храм је јединствен у руској архитектури, јер има овалну форму. Такође, ретка је карактеристика за руску цркву и да има два звоника. На једном звонику су била звона, а на другом сат, који је 1856. године нестао.
Звоник, који посебно стоји, је саграђен касније, тек 1883. године. Многи критичари кажу да покрива најспектакуларнију западну фасаду.
Црква има много дивних детаља, као што су округли барељефни медаљони на зидовима храма. Њих има само четири и на сваком се налази лик жене и мушкарца, Измајлова и његове супруге. Измајлов је представљен као младић, мушкарац средњих година и старац. Сачуван је само један медаљон, остале је рестаурирао вајар Јуриј Јурјевич Нерода, који је обновио и 12 барељефних Светих апостола.
Од храма води улица ка Светом извору, изнад кога је некад била камена капела, направљена у истом стилу као и храм. Током 90-их година 20. века на том месту је саграђена дрвена капела.
Црква је затворена 1937. године и претворена у фабрику одеће, а затим у складиште Управе за културу. Цркву је 1975. године изнајмило одељење за културу Извршног комитета градског већа града Жуковског.
Храм је враћен верницима 1989. године и у њему се одржавају службе.
#/media/File:%D0%91%D1%8B%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE,_%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8C_03.jpg){kind=link}
#/media/File:%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%B5%D1%84_%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B5.jpg){kind=link}
#/media/File:%D0%9B%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8F,_%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%8C.jpg){kind=link}