„Било ко ко покушава да отвори амбасаду у Јерусалиму, наноси штету нама и нашим напорима да постигнемо праведно и свеобухватно решење са Израелом“, додаје он.
Према свим резолуцијама УН, источни Јерусалим се третира као окупирана територија, објашњава Набхан и наводи пример Резолуције СБ УН број 478, којом се државама забрањује да премештају или отварају амбасаде у Јерусалиму.
Црвена линија и поштовање међународног права
Са друге стране, према његовим речима, такозвано Косово би требало да испуњава све норме међународног права, како би се представило међународној јавности и привукло пажњу држава које нису признале косовску независност, да је признају. Отварајући амбасаду у Јерусалиму, Приштина одвраћа државе од признања косовске независности јер не даје никакав позитиван пример како треба поштовати међународно право.
„Ми не признајемо Косово зато што се придржавамо међународног права. То не значи да има нечег лошег између нас и Албанаца, али ми желимо да свако поштује међународно право. Не признајемо Косово зато што поштујемо Резолуцију 1244 која третира Косово као део Србије. Ако на тој релацији треба нешто да се промени, треба да се промени као резултат разговора између Србије и те енклаве“, сматра Набхан.
Пре краја преговора између Србије и привремених приштинских институција, држава Палестина неће мењати став о евентуалном признању косовске независности, рекао је Набхан за Спутњик.
Амбасадор Набхан очекује да, након одлуке Приштине да отвори амбасаду тзв. Косова у Јерусалиму, уместо у Тел Авиву, реагују и арапске земље. Резолуција усвојена у Арапској лиги и Организацији исламских држава тражи да државе чланице ових организација преиспитају однос са било којом земљом која отвори амбасаду у Јерусалиму.
„Очекујем и позивам арапске и исламске земље које су признале Косово, пошто се оно позива на то да има већинско муслиманско становништво и тражи признање од арапских и муслиманских држава, да преиспитају признање Косова и да изврше притисак на Приштину да то не уради“, каже Набхан.
У питање Јерусалима нико не би требало да се меша
Приштина је са Израелом потписала уговор о успостављању дипломатских односа 1. фебруара на виртуелној церемонији, док је отварање амбасаде у Јерусалиму потез предвиђен споразумом потписаним у Вашингтону.
Одмах потом огласило се Министарство иностраних послова Палестине саопштењем у коме се изражава разочарање потезом Приштине и наглашава да отварање амбасаде у Јерусалиму, с обзиром да се ради о окупираној територији, није у складу са међународним правом.
Потписаним споразумом, како се истиче, тзв. Косово „Држави Палестини, арапским државама, исламским државама, државама чланицама Покрета несврстаних и чланицама Афричке уније и осталим регионалним групама земаља у свету, показује да игнорише и да експлицитно и отворено крши међународно право, међународни легалитет и резолуције, што компликује положај било које државе да размотри признавање Косова као државе“.
Споразумом о успостављању Израела из 1948, Јерусалим је подељен на западни и источни део – западни Јерусалим припао је Израелу, док се источни нашао у саставу Јордана до успостављања палестинске државе. Међутим, током „шестодневног рата“ 1967, Израел је окупирао источни Јерусалим и тај град прогласио својом престоницом, уместо Тел Авива.
Израелску одлуку није признала ни један држава све до 2018, када је тадашњи амерички председник Доналд Трамп одлучио да америчку амбасаду пребаци у тај град. Јерусалимско питање једно је од шест отворених питања у преговорима између Палестине и Израела, који су прекинути 2016. и у њих нико не би требало да се меша док се не окончају, закључује палестински амбасадор у Србији.
Прочитајте још:
