Аутомобилске гуме, малине и сладолед, главни српски производи на британском тржишту ускоро би могли да постану дефицитарни. Разлог је вишеструко већа царина на српску робу од 1. јануара.
„Рецимо, за извоз смрзнутог воћа царина је са два практично отишла од 12 до 20 одсто. Ако замислите да ту постоји нека маржа, маржа и од пет одсто на том тржишту, у тренутку када промените царину са два на 12 одсто ви сте практично убили сваку шансу за зараду и могућност да будете конкуренти“, каже Михаило Весовић из Привредне коморе Србије.
То драстично поскупљује трговину и вредност робе на тржишту, каже Весовић и истиче да је то проблем за наше извознике који већ имају уговорене послове под одређеним условима.
О условима у новом споразуму две делегације разговарале су два пута, пише РТС, пред крај прошле године и пре недељу дана. Део споразума који се односи на трговину, у ресорном министарству је, кажу, готово спреман. Остало је отворено само једно питање.
„Могуће је већ и у трећој рунди нашег разговора да то отворено питање буде усаглашено и онда ћемо чекати реализацију овог другог дела, односно та друга питања, која су опште политичког карактера и регулишу укупне односе две земље“, каже Стеван Никчевић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.
Управо та политичка питања су, чини се, главна кочница. Шта она тачно подразумевају из Министарства спољних послова нису желели да коментаришу. Детаље износе медији - према наводима, међу захтевима је нпр. обавезивање на „пуну сарадњу са Међународним кривичним судом за бившу Југославију“ у Хагу, као и спречавање и контрола илегалне имиграције. О току преговора, амбасадорка те земље у Београду огласила се на Фејсбуку.
„Преговоре о споразуму Уједињеног краљевства и Србије је прекинула епидемија Ковида-19, као и увођење ванредног стања у Србији, у марту прошле године. Даља одлагања су уследила због јунских парламентарних избора у Србији и пет месеци формирања Владе. Разговори са Србијом и даље теку и напредују“, написала је Шан Маклауд, амбасадорка Велике Британије у Србији.
Према њеним речима, нацрт споразума је заснован на постојећем Споразуму о стабилизацији и придруживању између Србије и ЕУ.
„Од Србије није тражено да преузме било какве нове обавезе. Нацрт споразума не садржи никаква изненађења“, каже Маклаудова.
Веза трговинског споразума са политичким
Не изненађује ни што Велика Британија инсистира на везивању трговинског споразума са политичким, каже бивши амбасадор Србије у Лондону.
„Брегзит је, поред осталих ствари, подразумевао и једну нову, глобалну улогу Велике Британије, где је она изашла из ЕУ са намером да она игра улогу сличну оној коју је имала раније, из неких других времена. И у том смислу ако је тачно оно што видимо у медијима, треба гледати и на те њене захтеве да се потпише некакав политички део“, каже Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Уједињеном Краљевству и Немачкој.
Ово подручје, каже, није подручје великог интереса Велике Британије, али она као велика сила жели да задржи политички и војни утицај, а са друге стране ми имамо интерес да са том земљом, без обзира на све разлике, имамо добре политичке односе, и изнад свега добре трговинске и економске односе.
На регулисању билатералних односа са другим државама Уједињено Краљевство је убрзано радило после изласка из ЕУ. До сада је закључило 63 споразума, између осталог и са Албанијом и Северном Македонијом.
