Захарова је навела да „пакет мера за спровођење Минских споразума“ садржи конкретне споразуме између Кијева, Доњецка и Луганска о мирном решавању сукоба, који је резултат државног удара на Мајдану и војне операције Кијева против Донбаса.
Према њеним речима, становници самопроглашене Доњецке (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР) нису прихватили националистичку политику нове владе.
Она је подсетила да је тај документ одобрио Савет безбедности Уједињених нација, после чега је он постао део међународног права.
„Према његовим одредбама, до краја 2015. године у Донбасу је требало да завлада мир и да започне рад на социјално-економској обнови региона. Нажалост, ови споразуми никада нису реализовани. Кијев није искористио шансу за мир. Он ради све што је у његовој моћи како би избегао обавезе, имитирајући њихову реализацију, бежи од директних контаката са Доњецком и Луганском, без којих је решење кризе у основи немогуће и покушава да искриви или прекроји споразуме из Минска“, подвукла је Захарова.
Она је додала, да због деловања власти из Кијева, Донбас, који је требало да се врати у састав Украјине, се све више од ње удаљава. Притом, украјинско руководство чак и не покушава да сакрије неспремност да се придржава Минског споразума. Захарова је подсетила, да је председник Зеленски неколико пута изјавио, да ови споразуми нису потребни ради решавања конфликта, већ за одржавање антируских санкција.
„Шеф украјинске делегације у Контакт групи, Кравчук, је говорио да су „Мински споразуми омча око врата Украјини и ометају решавање сукоба“, рекла је Захарова.
Захарова је приметила да је за примену „Минска-2“ потребан снажан импулс.
„Русија је, уочи шесте годишњице, поднела ОЕБС-у нацрт изјаве у прилог овом документу и резолуцији 2202 Савета безбедности УН, који је он одобрио. Предложили смо земљама-учесницама ОЕБС-а да потврде његову неалтернативну природу као основу регулисања и да позову на хитну примену његових одредби у целости. Рачунамо на то, да ће руска иницијатива бити подржана, а стране у конфликту – Кијев, Доњецк и Луганск, показати одговорност и политичку вољу за постизање свеобухватног решења“, изјавила је она.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Мински споразуми
У Минску је 12. фебруара 2015. године одржани преговори лидера држава „нормандијске четворке“. Мински споразуми за решавање ситуације на истоку Украјине предвиђају прекид ватре, повлачење тешког наоружања са линије контакта и уставну реформу чији би кључни елементи требало да буду децентрализација и усвајање закона о посебном статусу Донбаса.
План још увек није испуњен, јер украјински политичари непрекидно одлажу његову примену и чак изјављују да он има само саветодаван карактер, а не и обавезу. Руски став је да не постоје алтернативе споразумима из Минска.
Прочитајте још:
- Захарова: Кијев преко Донбаса покушава економски да нашкоди Русији
- ДНР: Спремни смо за нови референдум о статусу Донбаса