„Уступак Јапана изазвао је ситуацију у којој је Русија 'дигла нос'. Детаљи тадашњих руско-јапанских преговора у Сингапуру 2018. године још увек нису у потпуности откривени. Међутим, сада ће се морати открити ти детаљи у границама могућности и извршити 'ревизију' нашег спољнополитичког курса“, каже се у чланку.
Под „једностраним уступком“ аутор подразумева изјаву бившег јапанског премијера Шинзо Абеа који је после састанка са председником Русије Владимиром Путином потврдио раније постигнути договор о убрзању преговора о мировном споразуму на основу Заједничке декларације из 1956. године. До тада је званична позиција Токија била да поврати четири острва пре закључења споразума.
У чланку се говори да ситуацију, наводно, компликује то што Јапан, према изјави генералног секретара владе Кацунобу Катоа, намерава да се држи „основног курса“ и настави преговоре са Русијом. Аутора чланка брине „индиферентан однос“ јапанских власти према амандману унесеном у руски Устав, којим се забрањују захтеви за отуђење дела територије.
Спор око Курилских острва
Русија и Јапан воде преговоре о закључивању мировног споразума, а Токио се нада да ће тај циљ бити постигнут решавањем територијалних питања, односно статуса Јужних Курила.
Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаи, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Москва инсистира на томе да су острва ушла у састав Совјетског Савеза на основу исхода Другог светског рата и да руски суверенитет над њима не подлеже преиспитивању.
Совјетски Савез и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију, у којој је Москва пристала да, након закључивања мировног споразума, размотри могућност да Јапану преда острва Хабомаи и Шикотан. Судбина Кунашира и Итурупа није била тема преговора.
Председник Русије Владимир Путин потписао је закон којим се нарушавање територијалне целовитости Русије, укључујући и делимично отуђење територије, изједначава са екстремизмом.
У децембру 2016. године лидери Русије и Јапана су постигли договор да разговарају о заједничким економским активностима на острвима уз поштовање правних позиција обе државе. Реализација заједничких пројеката се планира у областима као што су марикултура (узгој рибе и ракова), производња стакленика, туризам, ветроелектране и прерада отпада.
Први пилот пројекат путовања јапанских туриста на Курилска острва одвијао се у јесен 2019. године.
У чему је руско-јапански спор око Курила погледајте овде:
