Сеничић напомиње да је ситуација таква да додатна минимална зарада за туристичке делатнике најављена за јул за многе од њих може стићи касно.
Јер, како каже за Танјуг, питање је шта ће са овим сектором до тада бити, што највише зависи од тога да ли ће туристичке сезоне бити ове године.
Истиче да је ситуација у туризму таква да је најважније да се сачувају фирме, а не запослени, као и да је сада остао само минималан број запослених који мора да долази на посао.
Суштина чувања фирми је, наводи, у томе да оне преживе и ако буде било посла да врате назад оне који су изгубили посао.
Како каже, туристичким радницима највећа помоћ у овом тренутку би била да им се омогући да раде, да границе буду отворене и да држава помогне да се направе договори са земљама у које наши људи најрадије путују.
Сеничић додаје да, ипак, нису препознати на онај начин на који су желели.
„Драго ми је да су моје колеге у хотелијерству поново добиле другу бесповратну помоћ, која је доста велика, али сматрам да су и туристичке агенције које бележе пад промета већи и од 90 одсто, апсолутно морале бити у групи за такву врсту бесповратне помоћи, а не помоћи за запослене“, каже Сеничић.
Као велики проблем са којим се туристичка привреда тренутно суочава наводи и то што је процедура обраде захтева за кредите код Фонда за развој веома спора, па је обрађен веома мали број њих.
О стању у српском туристичком сектору за Спутњик је говорила и министарка туризма Татјана Матић
