Након уклањања постојећих објеката и припремних радова, почела је прва фаза реализације пројекта „Вртови светла“, који ће ревитализовати зону у непосредној близини Фабрике електричних сијалица и њен познати торањ. Планирано је да први станови буду усељиви до краја 2022. године, а комплетан завршетак пројекта очекује се до краја 2024.
„Насеље ће се реализовати у неколико фаза. У првој фази, која је у току, планирана су 163 стана. Друга фаза су две суседне зграде, повезане мањим пословним делом, затим још две зграде у фази четири, а пета је фаза уређење некадашњег индустријског склопа“, каже Јошко Микулић, инжењер грађевине и водитељ тог, 80 милиона евра вредног пројекта из компаније „МЦ и партнери дивелопмент“, преноси Б92.
Додаје да ће се следећа четири месеца радити ископи и темељи за подземне гараже, а затим почиње сама градња објеката, тачније прве две стамбене зграде. Пројекат „Вртови светла“ ставља нагласак на зеленило и паркове, те је замишљен тако да између зграда нема саобраћајница, него су сва паркинг места у подземним гаражама с улазима из Корнатске улице.
Повратак хуманом становању у зеленом окружењу, користећи најнапредније технике грађења и најновија технолошка достигнућа у пројектовању, као и опрема станова врхунским материјалима била је нит водиља у осмишљавању овог јединственог пројекта.
Индустријски објекти, производна хала и познати торањ за испитивање сијалица чине средиште стамбеног комплекса. Предвиђена је пренамена у комерцијалне садржаје који надопуњују савремени живот - осим дућана, кафића, поште и банке, фризера и сличног - ту ће се налазити и простори за теретану и велнес.
Инвеститори наводе да је продато или резервисано седамдесетак од будућа 463 стана. Планови станова су флексибилни те се у почетној фази градње и продаје могу моделирати према жељама купаца, као и одабир опреме стана или, на пример, врсте грејања.
Зграде се граде према новим законским прописима у градњи, а реч је о грађевинама готово нулте енергије, односно врло високих енергетских својстава. То једноставно значи да се што мање енергије зими троши на грејање, а лети на хлађење.
Прочитајте и:
