Примитивни инвазивни организам познатији као “морски орах”, потиче са североисточне обале САД-а и из Мексичког залива. Ова врста може нанети значајне штете рибарству, драстично смањујући фонд ситне плаве рибе попут сардина и инћуна.
Иако немају ужарене ћелије и безопасни су за купаче, њихова присутност потенцијално угрожава туризам будући да велика густина организама у води у којој се купате није пријатна.
“Дође ли крајем пролећа и почетком лета до раста температуре у мору, може се очекивати масовна појава ребраша у приобаљу западне Истре”, рекао је Паоло Палиага с Факултета природних наука у Пули.
Због полузатворености, слабе циркулације морских струја и важних поморских праваца Јадранско море изузетно је осетљиво на загађење баластним водама, које бродовима даје стабилност током пловидбе, преноси Нова.
У истраживању ребраша интензивно сарађују италијански, словенски и хрватски научници, а важност проблема препознали су и приобални градови Ровињ, Пореч и Новиград који су финансијски почели да помажу истраживања.
Велики број ових организама први пут је примећен у хрватским водама у јулу 2016. године, а од лета 2017. редовно се појављују између маја и новембра у обалном појасу западне Истре, тршћанског залива и на северозападном Јадрану.
“Будући да је северни Јадран најпродуктивније подручје Средоземља у погледу богатства рибљег фонда, важног ресурса за хрватску, италијанску и словенску економију, изузетно је важно пратити развој ситуације и утицај инвазије ребраша”, истиче Палиага.
Најпознатији пример утицаја ребраша забележен је осамдесетих година прошлога века у Црвеном мору где је дошло до колапса риболова, а штета је износила стотине милиона долара. Састав мора се до данас није редуковао. Сличне ситуације су 90- их година забележене у Азовском мору и у Каспијском језеру.
Међународне студије показале су да се ребраш храни зоопланктоном, ларвама риба и шкољкама и нема природних непријатеља. Јединка јајоликог облика и просечне дужине од седам центиметара у стању је за десет сати поједе сав зоопланктон у који се налази у литри мора.
Репродуктивни потенцијал врсте изразито је висок будући да се ради о хермафродитима који могу оплодити сами себе и свакога дана ослободити неколико хиљада оплођених јајашца. Уз то има велику толеранцију на температуру и салинитет и у стању је без већих потешкоћа да презими у северном Јадрану.
Популација врхунац достиже у септембру када је свеприсутна у површинским водама северног Јадрана, северно и западно од рта Камењак, а број се драстично смањује од краја децембра до априла због ниских температура и мање расположивости хране.
Поред директног утицаја на рибљи фонд, инвазија ребраша допринела је значајном смањењу биоразноликости, те се нарушава природна равнотежу, упозоравају научници.
Они сада истражују и друге утицаје ребраша на морски екостистем, укључујући њихово лучење органске материје у мору и утицај на обиље и структуру микробне заједнице која је фундаментално важна за морско окружење.
У студијама учествују Центар за истраживање мора у Ровињу Института Руђер Бошковић, Факултет природних наука Универзитета Јурја Добриле у Пули, Института за океанографију и рибарство у Сплиту и Универзитет у Дубровнику.
Прочитајте још:
