Како је говорио Дантесов унук Луј Метман, његовом деди је било драго што је морао да напусти Русију после дуела са Пушкином.
Према речима ауторке, да 8. фебруара 1837. године није дошло до тог судбоносног двобоја, Француз не био имао блиставу политичку каријеру. Ко је био убица прослављеног руског песника пре и после дуела?
Човек са два презимена
Ова историјска личност има најмање два имена: Жорж Шарл Дантес и Георг Карл де Гекерн. Са именима је све јасно – калк са једног језика на други. Али због чега су различита презимена? Ради се о томе да је Жоржа, када је имао 24 године, усвојио холандски дипломата Луј Гекерн. Дантесова мајка је до тада већ умрла, а отац је „са захвалношћу прихватио ову потпуно необичну понуду“.
Према речима ауторке, да би се разумело како су се њих двоје упознали и изненада постали род, треба пратити причу везану за Дантесов долазак у Русију. Након погоршања финансијске ситуације његовог оца, Жорж је одлучио да се пријави у војску у Пруској, али није добио високи чин и положај у друштву. Он је отишао у Русију да гради каријеру. Чији год да је био штићеник, био је припремљен за официрски испит, служио је у Коњичком пуку, а две године касније унапређен је у поручника.
Министар холандског двора, барон Луј Гекерн, представио је Дантеса петербуршком друштву. Испоставило се да су њих двојица истовремено стигли у руску престоницу, али су околности њиховог познанства обавијене велом тајне. Постоји верзија да се Жорж разболео на путу за Русију и одсео у истом хотелу у ком и холандски дипломата. Гекерн је видео како младић пати, сажалио се над њим и више се није растајао од њега, пише ауторка.
Немогуће је потврдити да ли је ово тачно или не. Било је свакаквих гласина о односима усвојеног сина и његовог старатеља, чак и крајње непријатних.
Пушкинов „рођак“
Дантес је био добро примљен у високом друштву. Збијао је шале и понашао се помало дрско, али му је као странцу то било опроштено. Све то се у почетку допало и Пушкину.
Али, затим се развила чудна прича, каже ауторка и наводи да је у поједностављеној верзији о разлозима двобоја познато неколико ствари. Како је наведено, Француз је досађивао песниковој жени и они су отишли да се обрачунају. Међутим, ауторка пише да није све било баш тако.
Раније се сматрало да је Дантесов усвојитељ, холандски министар Гекерн, који је живео у Русији као изасланик стране државе, послао анонимна писма Пушкиновим пријатељима. У тим писмима је тврдио да је песник „рогоња“ и да је су његова супруга и Жорж у вези. Касније су се историчари и биографи Пушкина сложили да ни дипломата ни његов син нису имали никакве везе са овим порукама. Постали су жртве непријатеља који су желели да заваде ту породицу са Пушкином.
Песник тада није био расположен да разјасни околности и изазвао је Дантеса, али је он, који је иначе важио за изузетно опрезног човека, успео да одложи дуел.
Журављова истиче да је Дантес изабрао врло оригиналан начин. Да би потврдио да нема ништа са Пушкиновом супругом Наталијом, Жорж је одлучио да се ожени њеном сестром Катарином Гончаровом. Александар Сергејевич је сматрао да ће његов супарник добити шта је заслужио ако ступи у брак са женом коју не воли. У чланку је наведено да заправо вољена жена уопште није била Наталија, већ потпуно друга дама. Према речима ауторке, позив на двобој је отказан, а Дантес и Катарина су живели у миру седам година и имали четворо деце.
Две године након венчања, гласине о Дантесу и Наталији Гончаровој почеле су поново да круже. Пушкин је поново посумњао да барон Гекерн сплетничари и написао му је врло непријатно писмо, наводи ауторка чланка.
Оптужио је страног амбасадора да је био у интимној вези са Дантесом и говорио да обојица имају полно преносиве болести. Према речима Журављове, двобој је сада био неизбежан.
Успон у каријери
Дантес је након дуела лишен официрског чина и послат је далеко од Русије, као и његов усвојитељ. Међутим, такав развој догађаја је Французу само ишао наруку.
Да, ушао је у историју као убица Пушкина, али је након тога његова каријера кренула узводно, сматра ауторка чланка.
Жорж се вратио у родни град са супругом Катарином. Друштво се првих пет година према њему понашало, најблаже речено, хладно. Пушкина су многи волели и поштовали у иностранству. Барон је покушао да запосли усвојеног сина на бечком двору, али му је та каријера остала недоступна.
Дантесу се 1843. године родио дуго ишчекивани син, али је Катарина преминула три недеље након порођаја. Дантес је остао сам и никада се више није оженио. Али, према речима ауторке, туга за покојном супругом га није спречила да тужи породицу Гончаров за наследство.
Дантес се затим посветио послу. Испрва је изабран за члана Генералног савета департмана Горња Рајна, затим је био на позицији председавајућег Генералног савета.
У чланку Радио Спутњика истиче се да је то само почетак. Наполеон Трећи именовао је Жоржа за доживотног сенатора, слао га на састанке са европским монарсима, укључујући и Николаја Првог. Дантес је генерално извршавао многе тајне задатке монарха. Касније је унапређен у команданта Легије части. Узгред речено, дуги низ година био је повезан са Русијом ─ био је обавештајац руске амбасаде у Паризу. Међутим, када је пало Друго француско царство, Дантесова политичка каријера се завршила.
Према причама Дантесовог унука, тешко да се кајао због онога што се догодило са Пушкином, иако се његова ћерка Леони-Шарлота толико дивила делу руског песника да није могла да опрости оцу тај двобој и називала га убицом.
Према једној верзији, она је због тога почела да губи разум и Дантес је сместио у психијатријску болницу, у којој је умрла осам година пре оца.
