Он је на тај начин реаговао након што је Украјински Савет за националну безбедност и одбрану (СНБО) наложио Служби безбедности да разјасни околности под којима су 2010. године потписани Харковски споразуми о условима боравка руске Црноморске флоте на Криму.
„Црноморска флота се увек налазила на својој земљи на Криму. Севастопољ је понос руских морнара, никако украјинских. Тако је било одувек. Нека уче историју. Црноморска флота је била стационирана на Криму и онда када Украјина није постојала. Због тога су сви покушаји Кијева да доведу у питање легитимност боравка флоте на Криму – јадни и нису ни од каквог значаја“, рекао је Шеремет.
Он је навео и да је својевремено Украјина зарађивала „колосалан“ новац од тога што је флота била стационирана на Криму.
„А онда је кијевска врхушка одлучила да заради још више и да Севастопољ да за базу бродова НАТО, али у томе нису успели. Кримљани су 2014. године то предухитрили вративши се у своју историјску домовину Русију“, закључио је посланик.
Подсетимо, некадашњи председници Русије и Украјине, Дмитриј Медведев и Виктор Јанукович, 2010. године су потписали Харковске споразуме о продужењу закупа база за бродове Црноморске флоте на Криму на 25 година од 2017. године.
Према споразуму, Украјина је добила могућност да по повлашћеним ценама набавља гас из Русије у замену за продужетак боравка Црноморске флоте на Криму после 2017. године.
За ратификацију споразума гласало је 236 посланика превасходно из владајуће „Партије региона“ Виктора Јануковича, и комунисти, док је против било 226 посланика, углавном посланици блока Јулије Тимошенко и „Наше Украјине“ Виктора Јушченка.
Јанукович је иначе осумњичен је у Украјини за велеиздају због споразума. Сличне оптужбе прете и посланицима који су гласали за ратификацију.
Крим се ујединио с Русијом после референдума који је одржан у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина становника Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије.
Украјина сматра Крим својом територијом, али привремено окупираном, док су руске власти више пута саопштавале да су се Кримљани демократским путем и у складу са међународним правом и статутом УН изјаснили за присаједињење Русији. Председник Русије Владимир Путин рекао је да је то питање затворено.
