Санкције су ступила на снагу у марту 2014. године „због подривања територијалног интегритета, суверенитета и независности Украјине“ и од тада се редовно продужавају сваких шест месеци.
На црном списку се налази 177 лица и 48 организација. У октобру прошле године Европска унија је додала на списак још два физичка лица и четири компаније које су биле укључене у изградњу Кримског моста.
Санкције се односе на ограничења путовања и замрзавање имовине у Европској унији.
У ЕУ су више пута истицали да не признају улазак Крима и Севастопоља у састав Русије, док је Москва у више наврата нагласила да је то питање коначно затворено.
Поред ових санкција, постоје и економска ограничења која су повезана са спровођењем споразума из Минска.
Подсетимо, у Минску су 12. фебруара 2015. године одржани преговори лидера држава „нормандијске четворке“. Мински споразуми за решавање ситуације на истоку Украјине предвиђају прекид ватре, повлачење тешког наоружања са контакт линије и уставну реформу чији би кључни елементи требало да буду децентрализација и усвајање закона о посебном статусу Донбаса.
План још увек није испуњен, јер украјински политичари непрекидно одлажу његову примену и чак изјављују да он има само саветодаван карактер, а не и обавезујући. Руски став је да не постоји алтернатива Минским споразумима.
Прочитајте још:
