Како за Спутњик оцењује политиколог Александар Павић, предлог реформи изборног закона Х.Р.1 који, између осталог, проширује могућности гласања поштом, омогућава национално спровођење аутоматске регистрације бирача истог дана и подразумева услован повратак права гласа преступницима, споран је по низу тачака.
Шта се крије иза реформе америчког изборног законодавства
Пре свега, објашњава наш саговорник, овај предлог закона угрожава уставом загарантована права америчких савезних држава.
„У америчком Уставу стоји да су савезне државе те које одређују стандарде што се тиче идентификације гласача и тога ко може да гласа, а ко не. САД има 50 држава које у том погледу имају слична правила, али имају и своја права, а у Уставу је изричито наведено да су њихове скупштине те које одлучују како ће се спроводити избори. Такође, не само да би се изгубила контрола над изборима од стране савезних држава, већ би оне изгубиле и своје традиционално право да одређују границе изборних јединица, а тај процес био би стављен у руке такозваних независних експерата. Управо зато је око 20 правобранилаца из савезних држава писало Конгресу са оценом да је овај предлог неуставан, па се већ види да ако ово и прође Сенат, а председник Бајден потпише закон, уследиле би тужбе које би сигурно дошле до Врховног суда“, објашњава Павић.
Како додаје, овим предлогом омогућиће се врло слабо контролисање гласања људи који можда не би имали законско право да гласају, као и масовно гласање поштом које је врло спорно због бројних могућности за манипулацију.
„Прошли избори били су најспорнији у америчкој историји, а овај нови закон би омогућио да сваки следећи буду такви, јер би се изгубила контрола над идентификацијом гласача. Знамо већ да је на десетине хиљада илегалних имиграната гласало на прошлим изборима зато што врло лако долазе до возачких дозвола, нарочито у државама са слабијим контролама попут Калифорније. Такође, практично се озакоњује гласање поштом, иако многе савезне државе имају законе који прописују да мора да се гласа на лицу места, осим ако нисте физички спречени да дођете на гласање. Дакле, тек сада ће бити јако тешко да се обезбеди регуларност избора, тим пре што би овим законом све било централизовано, па ће онај ко контролише савезне институције, а то су Конгрес и Бела кућа, практично моћи да управља процесом и контролом избора“, напомиње наш саговорник.
„Берба“ гласова
Поред тога, примећује он, дозвољава се неконтролисана “берба” гласова, где партијски активисти имају да право да одлазе у, на пример, старачке домове и прикупљају гласове људи који из неког разлога не могу лично да гласају.
„То је метод подложан злоупотребама јер отвара могућност великог утицаја партијских активиста на слабо образоване бираче, или куповине гласова код оних који су сиромашни. Практично, над тим гласовима немате контролу и ко год има бољу и бескрупулознију машинерију, тај ће имати веће могућности да победи на изборима. Овде се све своди на бројеве, а умањује се људски фактор, односно интегритет појединачног, легалног, гласача“, сматра политиколог.
Позитивне одредбе само “козметичке“
Према његовим речима, овај предлог у себи садржи и неке добре одредбе, попут оне да ће се захтевати папирни траг за сваки глас, што је био један од спорних момената на прошлим изборима јер су због електронског гласања многи папирни трагови уништени.
„Ту су и још неке позитивне одредбе које се односе на то да ће из савезног буџета бити издвојен новац за кампање за донације које су мање од 200 долара. Дакле, ако неког кандидата подржите са 200 долара, савезна влада ће му дати још шест пута толико, што треба да охрабри или повећа моћ малих донатора на штету оних већих. Ипак, ми знамо да то у пракси неће тако функционисати и велики новац ће утицати на гласаче на други начин, јер је Америка постала олигархија где новац има пресудни утицај на све. Тако да и ове позитивне одредбе закона више делују као нека „козметика“ како би се скренула пажња са опасности које закон доноси по интегритет гласачког процеса“, категоричан је Павић.
Да ли ће републиканци посегнути за „филибастером“
Политиколог је мишљења да је врло индикативно да је управо ово први закон који је предложен Конгресу у новом сазиву.
„Јасно је да је демократама ово приоритет. Очигледно сматрају да се гвожђе кује док је вруће и хоће да искористе прилику сада када су стекли већину у Представничком дому да „закуцају“ своју владавину, с обзиром на то да истовремено пуштају у САД стотине хиљада илегалних имиграната. Сигурно рачунају на то да ће неки од тих људи бити у могућности да до наредних избора добију нека основна документа како би могли да гласају“, напомиње Павић.
Наш саговорник сматра да лако може да се деси да овај предлог закона ипак не добије потребну већину у Сенату, иако демократе са гласом потпредседнице САД имају 50 плус 1 глас.
„У Сенату постоји такозвано „филибастер“ правило, где ви отприлике можете да спречите да нешто буде изгласано тако што ћете вршити опструкцију, на пример говорима дужим од предвиђених или било којом другом методом одлагања или продужавања дебате о конкретном питању. То је традиционална „техника“ која је у Сенату успостављена још у 19. веку, па је за усвајање закона практично потребна такозвана „супер већина“, односно морали бисте да имате 60 гласова да би нешто прошло. Подсетићу да је овај закон предложен 2019. године, али је претња „филибастером“ од стране републиканске већине спречила да он у Сенату уопште дође на дневни ред. Дакле, ако сада републиканско руководство у Сенату изнесе исту претњу да ће организовати „филибастер“, овај предлог закона неће моћи да прође. Тако да је ситуација по овом питању врло неизвесна“, указује политиколог.
Иако, како додаје, вођа републиканаца у Сенату Мич МекКонел ову опцију није најавио, за очекивати је да се ипак одлучи на такав потез јер губи популарност унутар републиканских редова јер у кључним тренуцима није подржао Трампа.
„Ако би пустио да ово прође Сенат мислим да би трајно урушио свој ауторитет унутар републиканске партије“, категоричан је Павић.
Предлог реформи изборног закона Х.Р.1 усвојен је у Представничком дому САД прошле недеље, а његово усвајање заговара и председник Америке Џозеф Бајден. Закон треба да буде размотрен у Сенату, који се тренутно састоји од 50 републиканских и 50 демократских сенатора.