Аутор је подсетио да је 2015. године „Гаспром“ престао да испоручује Украјини плаво гориво, пошто је та земља „престала да плаћа рачуне“. При томе су украјинске власти то сматрале „политичком уценом“ и почеле „са поносом да броје дане без руског гаса“.
„Била је то потпуна глупост, јер је природни гас из Русије у Европу и даље транзитирао кроз Украјину, а она га је узимала из гасовода, пуштајући га за своје, све скромније потребе. Да би легализовали такав систем, смислили су ‘виртуелни реверс’“, објаснио је Шчесњак.
Према његовим речима, за ово се појавио механизам „подешавања бројила“. С обзиром да је гас морао да пређе границу (што је захтевао уговор), направљена је мала гасоводна петља на граничном контролно-мерном пункту у којој је циркулисао гас, подешавајући бројило. Тако је гас, заправо, долазио из Русије, али је рачун стизао из Европе.
„Поређење украјинских цена и цена на европским берзама одузимало је дах... Сав гас који се увозио у Украјину био је руски, али је Запад купио кајмак. Разлику од 25-50 одсто у цени покривали су обични Украјинци, који су почели да плаћају много више за гас и грејање“, наводи публициста.
Тако су западни добављачи и њихови партнери у Украјини успели да „одлично зараде на једноставној шеми“, закључио је Шчесњак.
Прочитајте још:
