Научник, у интервјуу порталу „Взгљад“, приметио је да је овај процес 2,5 пута бржи у Русији 2,5, него у другом државама. У арктичкој зони је он још интензивнији.
Кисељов је објаснио да је убрзано загревање условљено тиме што је северним географским ширинама северне хемисфере у којима се простире Русија, површина копна мања од површине мора.
„Океан је огроман акумулатор топлоте: када је вруће, та топлота која се налази у атмосфери, одлази у океан, а када се атмосфера охлади, део те топлоте се враћа у атмосферу“, објаснио је научник.
Климатолог је додао да копно брже него океан реагује на загревање и хлађење, а значи да не може тако ефикасно да изврши размену топлоте са атмосфером.
„Зато се у нашој зони загревање дешава брже – има пуно земље. У таквој ситуацији, се налазимо, не само ми, већ и цео појас средњих северних географских ширина“, закључио је он.
Кисељов је нагласио да загревање има и позитивне и негативне последице за Русију. Са једне стране, моћи ће се активније користити Северни морски пут и узгајати нове пољопривредне културе.
„Постоји и лоша страна: за тим културама ће доћи и различите штеточине… Међутим, највећа и најозбиљнија претња за нас је деградација вечног леда“, упозорио је климатолог.
Он је објаснио да се две трећине територије Рсуије налази у овој зони и због њене деградације могу се дешавати различите аварије и катастрофе. Пре свега, могу страдати објекти, приликом чије изградње се није узимало у обзир да вечни лед може да се отопи. Друга претња – емисија гасова са ефектом стаклене баште, који се у њему налази.
„Они ће се ослободити и ући у атмосферу, због чега ће се ефекат стаклене баште још више појачати“, обајснио је Кисељов.
Као још једну претњу научници су назвали повећање нивоа океана – почетком 21 века њихов темпо раста је био око три центиметра у деценији, што је дупло више од нивоа из прошлог века. То је опасно за ниска подручја, као што су Холандија, Венеција или Санкт Петербург.
„У Петербургу постоји брана. Проблем постојим, али у овом тренутку је локализован и у наредним деценијама се не треба бринути. Иако се мора признати, неке територије ће сигурно бити потопљене крајем века“, упозорио је климатолог.
Прочитајте још:
