Он напомиње да је Курти остао при чврстим ставовима у односу на Београд и после гласања о влади у понедељак и ступања на премијерску дужност – он не даје приоритет преговорима.
Запад мора натерати Куртија и Приштину на преговоре
„То је максималистичка платформа која подразумева само признање Косова од стране Београда и позицију да се ради о два равноправна субјекта у преговорима и да се разговара о питањима која имају карактер билатералних односа,“ напомиње Миливојевић.
Са таквом платформом није могуће очекивати наставак преговора, јер се ни српска позиција неће мењати.
„У таквим околностима је тешко очекивати било какав наставак дијалога и било шта што је суштински везано за нормализацију односа. Међутим, мислим да ће ту ипак одлучујућу улогу имати страни фактор Брисел и Вашингтон који су заинтересовани за наставак преговора из простог разлога јер је косовско питање у овом региону постало питање од геостратешке важности пре свега за НАТО, и његовог проширења као и глобалне односе на релацији Вашингтон-Москва–Пекинг,“ објашњава наш саговорник.
За очекивати је, додаје Миливојевић, да ти центри моћи учине притисак према Куртијевој влади како би она кад је реч о спољној политици ипак у своје приоритете ставила дијалог са Београдом.
И Брисел је забринут
„Није случајно што је у понедељак на дневном реду на састанку Министра спољних послова ЕУ једно од питања било и питање наставка дијалога Приштине и Београда као и најава да ће се следећег месеца о томе детаљније разговарати. Брисел је већ више пута истакао да желе да се отворена питања на овом простору реше и то на начин који је амерички председник у својој честитки за дан државности Србији и написао. Што се мене тиче, имамо потпуну синхронизацију ЕУ и Вашингтона и у погледу циљева и начина како ово питање трба решити,“ уверен је Миливојевић.
Управо ово ће како каже бити одлучујуће и за понашање нове владе у Приштини без обзира на жеље премијера Аљбина Куртија.
„Он је у експозеу дао приоритет ономе што су унутрашња питања и ономе што сматра да оптерећује косовско друштво. Интересантно је да је пре експозеа наглашено поздрављао америчког амбасадора као и да је у свом експозеу поменуо само Америку и Албанију. Тиме је дао до знања где је његов стратешки приступ и на кога рачуна. Његова будућа стратегија кад је реч о спољном фактору и главном партнеру од кога очекује да му помогне у реализацији његових циљева је Вашингтон, а кад је реч о пројекцији будућности Косова онда је то Тирана, од које очекује да му помогне у реализацији његових циљева и то је потврда да не одустаје од својих великоалбанских идеја“ напомиње саговорник Спутњика.
Све у рукама осовине Немачка-Америка
Косово није самостално без обзира ко је на власти, додаје Миливојевић и самим тим је уверен да ће пресудну улогу имати америчко–немачка коалиција која је усаглашена око става по питању Косова и потребе да само признање од стране Београд може да буде и основа и решење.
„Дакле, они би границе на Балкану које подразумевају Србију без Косова и Косово као независну државу укључену у евроатлантске интеграције у пуном смислу те речи,“ напомиње Миливојевић.
Сам састав владе додаје он, је интересантан пре свега јер су Срби добили само једно министарско место иако Устав Косова каже да у свакој влада која има више од 12 министарстава, два морају да припадну Србима.
„То је једно од питања, а друго које је значајно је и питање избора председника Косова. И у тим околностима ће недостајати став Српске листе јер је потребан 81 посланик што Курти нема чак и са гласовима ДСВ –а,“ напомиње Миливојевић.
Без ЗСО нема преговора
Миливојевић сматра да ако је запад заинтересован да се дијалог настави и да се политичке прилике стабилизују, онда морају обезбедити и избор председника убрзо како би влада била пуној функцији.
„Тешко је претпоставити да би запад могао прихвати политички вакум у низу избора које чека регион и бојим се да ако се остави остави простор и не делује на Куртија и не буде наставка преговора онда то значи да постоји врста консензуса да имамо статус кво. А то би могло и да значи да нема решења на силу и да се морају уважити српски интереси и да се у том правцу морају тражити решења,“ каже Миливојевић.
То што Курти изричито говори да је против Заједнице српских општина, закључује Миливојевић, је неодрживо ако се жели наставак дијалога. Тако да ће и то бити, како каже, један од елемента према коме ћемо моћи да процењујемо да ли запад има утицај према дијалог и каква је он у ствари.
