У документу који је објавило британско Министарство одбране и у којем је Русија означена као главна претња, наводи се да званични Лондон намерава да повећа присуство у области Црног мора, на Далеком северу, Балтику и на Западном Балкану, а у плану је и улагање значајних средства за опрему оружаних снага, како би војници могли да се прилагоде „новим претњама“ .
Према речима дугогодишњег дописника српских медија из Велике Британије Синише Љепојевића, стратегија модернизације оружаних снага Уједињеног Краљевства је доста озбиљан, али и контроверзан документ, како у геополитичком, тако и у војном смислу.
Британска стратегија за Западни Балкан
У осврту на део стратегије који се односи на Западни Балкан, Љепојевић каже да је овај простор у британском документу више поменут у склопу свих нестабилних подручја.
„У војном смислу је то присуство потпуно нереално у ситуацији када они смањују број војника и када имају велики проблем са оружаним снагама. Оно што би могло бити реално је да би Британија и њене оружане снаге могле више бити укључене у такозвани „сајбер рат“. Дакле, преко електронске мреже и разних манипулација путем интернета, односно оно што се зове „мека моћ“. Такође, приметно је да ће Британија да обнови ону стару праксу довођења људи из Србије или Босне и Херцеговине на разне курсеве, махом новинаре и људе из невладиних организација, као што је било пре 30 година. То је већ приметно па када се говори о „ангажовању на Западном Балкану“ то је заправо покриће за поновно довођење људи на разне курсеве, али то опет не финансира Британија већ међународни фондови за „обуздавање“ утицаја Русије и Кине“, објашњава Љепојевић.
У прилог тези да је велики британски војни ангажман на Западном Балкану мало вероватан, наш саговорник каже да Британија планира да инвестира преко 20 милијарди фунти у модернизацију оружаних снага, али да нико не зна одакле ће тај новац доћи.
„Тог новца тренутно нема. Британска ратна морнарица је у веома лошем стању и стално се истиче тај нови носач авиона који заправо нема авионе, него они морају да се купе од Американаца. Као друго, Лондон обећава повећање нуклеарног арсенала, са објашњењем да то јача одбрану Британије, међутим и то је једна манипулација у смислу да је то заправо захтев Америке, имајући у виду да су те нуклеарне главе и носачи те ракете - амерички. Британија дакле мора да подиже кредит да би финансирала америчку одбрамбену индустрију, што је бесмислено. Са друге стране, планира се смањење копнених снага за око 10.000 војника, па није јасно како Британија може да оствари те своје велике амбиције. У том смислу све ово је некако више један списак жеља и много је важнија та политичка оријентација Британије која говори да се признаје мултиполарност и да Британија одустаје од тих ратова по свету. Дакле, са једне стране видимо да постоји неки разум, али и неки нереални планови у смислу војног присуства у свету, а све се прикрива „дежурном“ темом непријатељства према Русији“, указује новинар.
Обуздавање Руса преко „малих Руса“
И официр у пензији, професор Илија Кајтез сматра да ће тешко доћи до неког великог ангажовања британских оружаних снага на Западном Балкану.
„Нова стратегија говори да Британци настоје да буду самостални играчи на светској сцени, не схватајући притом да је време њихове империјалне доминације у великој мери прошло. Они су одувек били врло присутни и моћни на овим просторима у смислу обуздавања и мешетарења и увек су били неки тас на ваги између Сједињених Држава и Европске уније у „обуздавању“ Русије. Међутим, како немају превише новца да би могли да стану уз раме једној Кини, Русији, Америци или Немачкој, вероватно ће ићи са неким мањим потенцијалима, односно са тим својим обавештајним мрежама, јако присутним и развијеним. Они су на тај начин просто „премрежили“ Балкан па њихово присуство овде у том смислу неће бити толико робусно, колико усмерено на развој „сајбер“ ратовања“, оцењује Кајтез.
Британски планови су, додаје наш саговорник, на неки начин и очекивани јер она сада наступа самостално или као нека врста претходнице Сједињених Америчких Држава.
„Све ово што се наводи у стратегији говори да се подиже још један ниво утрке у наоружању и даља ескалација у односима и опкољавање Русије. То све за нас представља велики изазов и сасвим сигурно не добру вест, јер ће њихово деловање на Западном Балкану највероватније бити у великој мери антисрпско, односно антируско. Дакле, британски интереси у смислу обуздавања такозваних „малих Руса“ у великој мери ће бити окренути против наших националних интереса, а они ће те своје интересе реализовати не обазирући се превише на Европу, јер су напустили ЕУ“, уверен је Илија Кајтез.
Списак лепих жеља
Љепојевић примећује да док британска стратегија са једне стране сведочи о разумевању промена у свету и томе да Британија признаје мултиполарност, са друге стране делује као списак лепих жеља. Британија је, каже, ипак део западног блока и не може потпуно самостално спроводити неке акције, па су у том смислу и британске геополитичке амбиције помало контроверзне.
„Са једне стране Британија у овом документу одустаје од одбране такозваног „статуса кво“ који је настао после Хладног рата, прихвата да је свет мултиполаран и покушаће да у тој мултиполарности пронађе своје место. Међутим, оно што је необично је да се у том документу наглашава да је Кина стратешки партнер Велике Британије, а министар спољних послова је у британском парламенту рекао: „Шта год ви мислили, Кина је овде да остане“. То је дакле једна промена, премда је Британија истог дана усвојила санкције против Кине коју су усвојиле ЕУ и Канада“, објашњава Љепојевић и додаје да Лондон покушава да одржавањем и појачавањем реторике према Русији балансира притисак Америке да заоштри односе са Кином.
Британски премијер Борис Џонсон објавио је прошле недеље планове за радикални преокрет спољне и одбрамбене политике Велике Британије.
