Закон Магнитског усвојен је у Сједињеним Америчким Државама 2012. године. Закон је првобитно успостављао личне санкције држављанима Русије који, према мишљењу америчких власти, крше људска права. Руске власти су више пута саопштавале да је недопустива политизација случаја смрти адвоката Сергеја Магнитског.
Касније је документ добио статус глобалног закона, што значи да се санкције могу уводити против свих земаља чији грађани, према мишљењу САД, крше људска права.
Од првог Закона Магнитског, усвојеног у САД, такав закон донет је још у осам држава и територија, међу којима су и Канада, Велика Британија и балтичке земље, као и на нивоу ЕУ
Како наводи Међународни институт за безбедност, процедура усвајања овог закона је у току у још пет држава, међу којима су Аустралија, Италија, Румунија, а закон су својим одлукама подржали ОЕБС, Европски парламент, Парламентарна скупштина Савета Европе и друге међународне организације.
Од почетка његове примене у свим државама у којима је на снази, санкције су изречене према 517 особа из целог света, које су починиле, како се наводи, тешка кршења људских права мотивисана корупцијом. Закон Магнитског њима забрањује улазак у државе у којима закон делује и њихова имовина у тим државама се замрзава, додаје се у саопштењу Института.
„Доношењем овог Закона, Србија ће у пракси да демонстрира своју приврженост темељним међународним принципима и документима у области заштите људских права, забрани тортуре и спречавању корупције, а и ефикасно ће се штитити од пружања уточишта и пословне прилике страним корумпираним званичницима, који су у својим земљама починили тешка кршења људских права“, закључује се у саопштењу.
Подсетимо, Европска унија увела је нови режим глобалних санкција за кршење људских права у свету, пандан америчком Закону Магнитског, 8. децембра 2020.
