„Наш задатак је да покушамо да учинимо максимум напора како би мировне снаге што дуже остале (у Карабаху). Постоје предуслови који нам омогућавају да претпоставимо... да ће то (присуство мировних снага) бити дугорочније“, рекао је Григорјан у интервјуу Јавној телевизији Јерменије.
Према његовим речима, такви предуслови су инфраструктура која се ствара у Карабаху и глобални процеси.
„Покушавамо да схватимо како ћемо решавати наше дугорочне задатке. Један од главних предуслова за решавање дугорочних задатака је да мировњаци и даље остану у Арцаху (Карабаху). То је веома важно за нас“, истакао је Григорјан.
Према његовом мишљењу, то је неопходно за „стабилизацију безбедносног окружења“.
„Присуство мировних снага значи одређену стабилност... Најбоља је опција да, ако мировњаци помажу да се тамо осигурава безбедност, онда морамо да радимо у том правцу“, рекао је секретар Савета безбедности.
Одговарајући на питање шта ће Јерменија учинити ако мировњаци напусте Карабах, Григорјан је изјавио да ће у том случају „бити потребно да се размишља о другим решењима“.
Крајем септембра 2020. године у Нагорно Карабаху су настављена борбена дејства која су била наставак дуготрајног сукоба и довела до жртава међу цивилним становништвом. Стране су неколико пута покушавале да закључе примирје, али је на крају успешан био трипартитни споразум постигнут у ноћи 10. новембра.
Уз посредовање Москве, Азербејџан и Јерменија су се договорили да у потпуности прекину ватру и размене заробљенике и тела погинулих. Јереван је такође предао Бакуу Келбаџарски, Лачински и Агдамски рејон. Осим тога, у региону су стационирани руски мировњаци.
Прочитајте још: