Стручњаци истичу да појава таквих система као што су навођени хиперсонични блокови „Авангард“ сведочи о томе да су многи технички проблеми из совјетског периода успешно решени. То сугерише да Русија, поред технологија, има и материјале који могу да поднесу велика оптерећења и највише температуре. Експерти су због тога сигурни да би Русија могла у тој области да буде прва, ако обједини све технологије и развој совјетске ере и комбинује их са онима који су направљени последњих година.
Шеф ваздухопловне лабораторије „Стратонавтика“ Денис Јефремов оцењује да је развој свемирских летелица за вишекратну употребу веома перспективан правац.
„Сада светска свемирска индустрија покушава да направи управо свемирске летелице за вишекратну употребу. У томе већ постоје успеси, барем међу Американцима. Мислим да је ово правац који веома перспективан и за нас", рекао је он.
Русија ће реализовати револуционарне пројекте
Олга Соколова, генерална директорка компаније „Молнија“ која улази у састав концерна „Калашњиков“ и „Ростех“ обелоданила је да је развој цивилног комплекса за вишекратну употребу са орбиталном летелицом у пуном јеку и да ће комплекс „у наредних пет година полетети у космос“.
Реч је заправо о систему с орбиталном летелицом с људском посадом, која ће моћи да слети и на аеродром. У августу прошле године, Роскосмос је наложио специјализованим предузећима да развију пројекте за такве бродове за сервисне станице.
Руски медији подсећају да „Молнија“ од почетка осамдесетих развија вишенаменски авијационо-космички систем (МАКС), који се састоји од носача авиона и орбиталне летелице. Главна сврха МАКС-а била је испорука терета и посада у орбиту, укључујући и на свемирске станице.
Пројекат је обновљен 2012. године. Ради се о аерокосмичком систему за суборбиталне туристичке летове и лансирање сателита на орбиту. Крилата летелица може да полети из носача авиона, да се убрза и достигне висину од 105–120 километара, а затим да самостално слети на аеродром.
Још прошле године је директор свемирске агенције „Роскосмос“ Дмитриј Рогозин рекао да Русија прави свемирски брод за вишекратну употребу, за рад на ниским орбитама.
Експерти објашњавају да је питање свемирских носача за вишекратну употребу поново постало актуелно због потребе смањења трошкова приликом отправке терета у орбиту, а процењује се да такви системи могу десетоструко да смање трошкове. Поред тога, појавом нових технологија и ресурса, концепт вишекратне орбиталне летелице сличне совјетском „Бурану“ постао је изводљивији, имајући у виду да сада постоје нови материјали, технологије, могућности у аутоматизацији. Експерти су убеђени да Москва на основу њих може да направи револуционарне пројекте, који по својим тактичким и техничким карактеристикама неће бити инфериорни у односу на претходне, а у многоме ће их чак и надмашити.
Легендарни „Буран“ одговор на амерички „Спејс-шатл“
„Буран“ је совјетска космички брод, који је развила управо компанија „Молнија“, а према мишљењима стручњака, то је био одговор на сличан амерички пројекат „Спејс-шатл“, замишљен је као војни систем, што је, уједно, био одговор и на, како се веровало, планирану употребу америчких шатловa у војне сврхе.
Пројекат „Буран“ је одобрен 1976. године, а свој први и једини лет овај космички брод је извршио 15. новембра 1988. Тада је пројекат затворен због високих трошкова. Савремени пандан тог шатла требало би да буде јефтинији и лети даље, сматра Јефремов.
"Ако су раније бродови за вишекратну употребу били веома скупи приликом експлоатације, сада их покушавају учинити јефтинијим. Или би, макар, ти такви бродови требало да омогуће да летите даље него раније", објаснио је он.
„Буран“ је у орбиту лансиран помоћу супермоћне ракете-носача „Енергија“, која је такође развијена у оквиру овог програма.
„Буран“ је два пута облетео земљу на висинама између 247 и 256 километара, а лет је трајао укупно 205 минута. Лет је био без посаде, јер систем за одржавање живота до тада није био у потпуности тестиран. Ипак, лет је био успешан, а „Буран“ је постао прва свемирска летелица која је слетела у аутоматском режиму.
Рачунало се да ће „Буран“ остварити стотину летова, а било је планирано да се у оквиру програма направи пет таквих космичких бродова. Међутим, због економских тешкоћа са којима се Совјетски Савез тих година суочавао, финансирање пројекта је практично престало после првог лета, иако је званично пројекат укинут 1993. године.
Руски експерти истичу да је упркос свему, СССР тада направио јединствен производ који је могао аутоматски да полеће и маневрише у орбити, као и при слетању, док су САД то могле поновити тек 2010. године, када су лансирале свој прототип Х-37Б.
Прочитајте још:
- Претња је озбиљна: Америка забринута због могућности Русије и Кине у свемиру
- Русија започела истраживање Арктика и из свемира
- "Идемо"! Русија слави прву победу над Америком - 60 година од Гагариновог лета у космос