У групи „Срби у Москви“ на „Фејсбуку“ пренет је Спутњиков текст и разговор са Арно Гујоном, директором Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону који је ту новост обелоданио, уз коментар администратора странице да је то „вест деценије“.
Низали су се и други коментари у којима се поздравља одлука српских власти да отворе допунске школе српског језика у три руска града: Москви, Санкт Петербургу и Сочију.
„Лепа вест“, „Било је и време… браво“, „Одавно је требало…“, „Супер вест, чекамо детаље“, „Браво… Напокон ће поново бити отворена наша школа!“, само су неки од коментара.
Поједини корисници друштвених мрежа подсећају да је таква школа деведесетих година постојала у Москви и наводе да захваљујући томе њихова деца одлично говоре оба језика, српски и руски. Такође, истичући значај таквих школа, они напомињу да за децу која живе далеко од своје отаџбине или су из мешовитих српско-руских бракова то не подразумева само наставу, него и дружења, секције, излете, заједничке прославе празника. Како истичу, такве школе су „мала Србија“ или „Србија у маломе“.
Андријана Илић, која са породицом живи и ради у Москви, каже за Спутњик да би врло радо уписала своје двоје деце у допунску школу српског језика ако буде отворена, иако су и она и супруг Срби. Како додаје, познаје и многе родитеље који би исто учинили.
„Мислим да је веома важно да деца знају одакле су им родитељи и одакле они сами потичу. Да знају своје корене, своју историју, културу и пре свега, матерњи језик, који је од суштинског значаја за очување идентитета“, нагласила је Илићева.
Арно Гујон са делегацијом Министарства спољних послова борави у шестодневној посети Русији, где је одржао низ састанака са представницима наше дијаспоре – привредницима и студентима, као и представницима руских институција, а такође и са амбасадором Србије у Русији Мирославом Лазанским и српским дипломатама са којима је разговарао о покретању допунских школа српског језика у тој земљи.
Гујон ће 8. априла у Санкт Петербургу одржати предавање „Говори српски да те цео свет разуме” пред младим Србима који студирају у Руској Федерацији, али и Русима који тренутно уче српски језик.
Он је за Спутњик раније изјавио да допунске школе српског језика већ раде у многим земљама, али је истакао да је „Руска Федерација и симболично важна, зато што су Срби и Руси пријатељски народ“.
„И баш у таквим, добрим, околностима нема изговора да не радимо на покретању таквих школа, јер је то у интересу и Срба и Руса“, рекао је Гујон.
Он се такође из центра Москве обратио својим пратиоцима на „Фејсбуку“ видео-поруком, у којој је, између осталог, навео да би у Србији, по узору на Москву, требало да се појаве двојезичне информационе табле и путокази на српском писму – ћирилици и на енглеском језику, или чак на његовом матерњем – француском.
„Мислим да је то сјајан предлог за нас у Србији, где има све више туриста, а туристи траже аутентичност и оно што нема код њих, а оно што нема код њих на Западу – то је наша ћирилица. Да би разумели оно што пише, могао би да иде и превод – што да не – на француском. За мене је то боље, али може и на енглеском, јер га разуме већи број људи“, поручио је Гујон из Москве.
