Канцеларија за КиМ је подсетила на готово свакодневно скрнављење објеката Српске православне цркве.
"Покушај Куртија и Османи да самопроглашено Косово представе као оазу мултикултуралности и мултиконфесионалности је готово свакодневно демантован скрнављењима објеката Српске православне цркве и православних гробаља широм Косова и Метохије, и сви ти случајеви су брижљиво документовани и сведоче управо да је антисрпски и антихришћански екстремизам веома жив међу Албанцима у нашој јужној покрајини", наводи се у саопштењу.
У саопштењу се истиче да је затварање очију пред стварношћу охрабрење за екстремисте.
"Затварање очију пред стварношћу и политички мотивисано негирање ситуације на терену, јесте порука охрабрења екстремистима да наставе праксу напада на српска света места, чиме се њихова угроженост не умањује, већ напротив повећава. Канцеларија за Косово и Метохију не жели да политизује питање угрожености српске баштине на у нашој јужној покрајини, и охрабрује нас то што је наше доказима поткрепљене утиске и процене потврдила и независна комисија организације 'Европа ностра'", каже се у саопштењу Канцеларије за КиМ.
У саопштењу се подсећа на чињеницу да је манастир Високи Дечани најчешће нападани објекат културне баштине на Косову и наглашава да су припадници Кфора због те чињенице вишеструко појачали заштиту манастира.
"Када је реч о Манастиру Високи Дечани, подсећамо још једном да је Манастир Високи Дечани најчешће нападани објекат културне баштине на Косову и Метохији. Као први споменик на Унесковој листи светске културне баштине на КиМ, још од 2005. године, Високи Дечани су под константним терором локалних Албанаца. Манастир је оружано нападан чак четири пута: два минобацачка напада извршена су 2000. године, у време мартовског погрома 2004. на манастир је испаљено осам минобацачких граната, а 2007. године је извршен још један минобацачки напад, који је резултирао и судском пресудом", истичу из Канцеларије.
Указују да су такође, 2014. године на зидовима манастира осванули графити УЧК и ИСИС, а у јануару 2016. испред манастира ухапшено је четворо наоружаних косовских Албанаца, а, како се испоставило, двојица ухапшених су били на црној листи симпатизера ИСИС.
"Да случај није безазлен показала је реакција Кфора, који је вишеструко појачао заштиту манастира, поставио двадесетак нових камера, увео редовне патроле и чак стално борављење војника у унутрашњости манастира. Постављени су и рефлектори са инфрацрвеним светлом", наводи се у саопштењу.
Канцеларија за Косово и Метохију подсећа да је манастиру одлуком уставног суда Косова из маја 2016 године признато власништво над 24 хектара земље, а одлука која је правоснажна и обавезујућа не извршава се већ пету годину, без икаквих правних последица, иако је неизвршавање ове одлуке критиковала Европска унија, Стејт департмент, амбасаде Квинте, ОЕБС, УНМИК и друге организације.
Прочитајте још:
