Пресуда Европског суда за људска права не односи се на вакцинисање против ковида-19, већ против других заразних болести као што су дифтерија, тетанус или дечја парализа и, према речима професора београдског Правног факултета Бојана Милисављевића, представља извор права само за стране у спору.
Пресуда суда је сигнал и за вакцинацију против ковида
„То је нешто што је појединачна одлука суда. Међутим, суд има могућност да прогласи и пилот-пресуду, што мислим да овде није случај. То значи да у свим истим случајевима државни органи морају да поступају на исти начин“, сматра он.
Са друге стране, пресуда Европског суда за људска права шаље сигнал везано и за вакцинацију против коронавируса, додаје наш саговорник, тако да би можда, уколико дође до случајева везаних за вакцинацију против ковида, суд поступио на исти или врло сличан начин.
„Такво поступање суда утемељено је и у неким ранијим одлукама везаним за повреде неких других права, као што је право на имовину или ограничење због јавног интереса. Очигледно, суд овде препознаје да је интерес јавног здравља изнад појединачних права грађана и због тога прави изузетак – сматра да је тада обавезна вакцинација пожељна да би се заштитило јавно здравље и јавни поредак држава“, објашњава Милисављевић.
Европски суд за људска права, подсећамо, оценио је да обавезна вакцинација деце у Чешкој против девет болести задире у право на приватност, али не представља кршење члана 8 Европске конвенције о људским правима кад је реч о „праву на поштовање приватног живота“.
Суду су се својевремено обратили родитељи и деца из Чешке која нису примљена у вртиће зато што нису вакцинисана и то је прва пресуда овог суда која се односи на обавезну вакцинацију деце. У Чешкој, родитељима који не вакцинишу децу од болести за које закон прописује да морају бити вакцинисана прети новчана казна, а деца не могу бити уписана у вртиће.
„Политика вакцинације следи легитимне циљеве заштите здравља, као и права других, јер штити и оне који приме вакцине и оне који не могу да буду вакцинисани из медицинских разлога“, истакао је суд.
У пресуди се додаје и да особе које не могу да приме вакцину „зависе од колективног имунитета да би се заштитиле од тешких заразних болести“.
У Србији би морали да се мењају прописи
Србија, пак, ако је судити према речима министра здравља др Златибора Лончара, размишља о обавезној вакцинацији против ковида-19, а то је предлог струке. А струка, односно један од њених представника у Кризном штабу, епидемиолог др Бранислав Тиодоровић наводи да ће Србија о обавезности вакцинације против коронавируса одлучивати сходно ставу Европе и света, као и да ће свака одлука бити заснована на науци.
Са пране стране посматрано, Милисављевић објашњава да ће наша земља, уколико се одлучи да вакцинација буде обавезна, морати да промени неке прописе.
„Без измена прописа бе верујем да обавезна вакцинација против ковида може да се уведе, а да ли је потребно да се уведе, то је већ политичка одлука. Ако желе и мисле да је потребно, донеће одлуку о увођењу, ако мисле да није неће. Зависи и од тога како се креће пандемија. Ако почне да попушта, вероватно неће размишљати о томе; ако крене да прави још веће проблеме, више ће се о томе размишљати“, каже Милисављевић.
