Запуштено парно купатило, које је све до затварања пре десетак лета, коришћено онакво каквим су га направила браћа из ове угледне београдске трговачке породице, сада се третира као „заједничко наслеђе Србије и Турске“, без обзира на то што су Османлије напустиле престоницу 19 година пре градње новог здања.
Према Протоколу, потписаном 2019. године између представника Министарстава културе Србије и Турске, договорена је израда пројекта конзервације ове задужбине од око 1.387 квадрата, за које су турски стручњаци већ израдили идејни пројекат.
Званичници Србије и Турске овај објекат окарактерисали су као „заједничко наслеђе“, с обзиром на то да је дорћолско парно купатило, према неким историјским записима, изграђено још 1830, када су Османлије владале нашим територијама. Мада, први помен јавног купатила на овој локацији потиче из турског плана 1863. године, као „Мали амам“. Турско купатило имало је стари амам, простор у коме су се налазили тушеви, сауне, бидеи, базен, али и део за масажу.
Међутим, 20 година касније, Србија и Турска поделиле су активности око уређења овог комплекса. Како је Новостима речено у Министарству културе и информисања, Турска ће обезбедити средства за пројектовање и извођење радова, док ће Србија прибавити потребне дозволе и услове за организацију градилишта.
„Генерална дирекција за задужбине Републике Турске је у септембру 2020. године доставила идејни пројекат рестаурације парног купатила браће Крсмановић који су израдили турски стручњаци“, објашњавају из Министарства културе.
Садржај пројекта одговара нивоу идејног решења, иако је потребно да се он обради и формално прилагоди нашим прописима, како би се прикупили локацијски услови. Завод за заштиту споменика културе Београда је извршио увид у тај пројекат и закључено је да је добро урађен, те да је предложена рестаурација адекватна.
Хроничари престонице оног доба бележе да је парно купатило било до темеља порушено 1880. године због проширења Душанове улице, после чега су то имање купили браћа Крсмановић, из угледне београдске породице трговаца. Они су на темељима старог турског амама 1886. године подигли ново купатило, које до данас носи породично име. Зграда је обликована у духу академске архитектуре, замишљена као приземна грађевина са истакнутим спратним бочним ризалитом, који се у зони крова завршава балустрадом.
Овај објекат, који је некад окупљао угледне људе ондашњег Београда – трговце, професоре, боеме – сада је у незавидном стању. У ресорном министарству истичу да је неопходно санирати кровну конструкцију, рестаурацију свих фасада, комплетну замену свих инсталација и увођење нових, али и адаптацију простора за потребе коришћења објекта за нове намене.
Остаци грађевине на Дорћолу биће рестаурирани и презентовани као музејска поставка, а део објекта биће уређен као вишенаменски простор за заједничко коришћење и реализацију различитих културних програма. Цео комплекс, како се најављује, у будућности ће бити и простор за учење турског језика, као и за културно-уметничке програме Турске и Србије.
„Део објекта користиће Институт ’Јунус Емре‘ Републике Турске за активности који се односе на културу, уметност и учење турског језика“, наводе у Министарству.
Други део објекта користиће Музеј савремене уметности, за потребе програмских активности будућег Центра МСУ које ће бити усмерене на области савременог уметничког стваралаштва – ликовне уметности, филм, музика, игра...
Последњих деценија, ово парно купатило крштено је као „Дунав“, али је посета било све мање. Врата објекта су затворена већ деценију и по.
