Одлука је донета 13. априла, прецизирала је за Танјуг портпаролка суда Татјана Тешић.
Нова одлука Вишег суда уследила је након што је Апелациони суд и Београду уважио жалбе бранилаца осумњичених, и наложио поновно одлучивање о молби САД за њихово изручење.
И на ову нову одлуку осумњичени и њихови адвокати имају право да уложе жалбе Апелационом суду.
Коначну одлуку о изручењу у сваком случају доноси министар правде Србије.
Свих 10 осумњичених противили су се изручењу.
Адвокат Далибор Лазовић, који брани једног од осумњичених, рекао је Танјугу да је примио решење Вишег суда и да ће се сигурно жалити на ту одлуку, јер сматра да су само делимично испуњени налози Апелационог суда.
Разлози због којих је Апелациони суд првобитно укинуо одлуку тичу се повреда одредби кривичног поступка, на које је основано указано жалбама бранилаца окривљених чије се изручење тражи.
Апелациони суд је сматрао да су "изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања, док су остали нејасни разлози који су дати, при чему је и чињенично стање остало непотпуно утврђено“.
Један осумњичени, Антоније Стојиљковић (32) из Ниша, био је сагласан са изручењем САД, па је његова екстрадиција реализована 4. фебруара.
САД и Србија имају закључен споразум о изручењу сопствених држављана, а изручење Стојиљковића била је прва његова реализација.
У овом случају поред Стојиљковића, тужилаштво Северног округа Тексас, САД, терети још 10 особа из Србије са пребивалиштем у Нишу да су у завери преварили инвеститоре за износ од преко 70 милиона долара.
Седморо окривљених из Ниша - Ф. А. К, У. С, Н. К, А. СЕ, М. М, Н. Д. и Н. М - коначну одлуку о изручењу САД чекају у кућном притвору, ток су тројица окривљених још увек у притвору, а то су првоокривљени Кристијан Крстић, М.П. и Б.Р.
Према оптужници коју је саопштила амбасада САД у Београду, осумњичени се терете за дигиталну превару од 70 милиона долара, која је обухватила неколико континената, и била усмерена и против америчких грађана и против странаца.
Оптужени су, како тврде тужиоци у Тексасу, учестовали у стварању и пласирању преко 20 лажних инвестиционих платформи, укључујући Опшнс Рајдер, Банк де Опшнс, Старт Опшнс, Драгон Мајнинг, БТЦ Мајнинг Фактори и Тринити Мајнинг.
Из својих база у Кини, Србији и другде, оптужени су, како се наводи, циљали инвеститоре широм планете, укључујући неколико на северу Тексаса, наводећи их да "инвестирају" у бинарне опције и рударење криптовалута.
Они су на интернету продавали своје платформе за бинарне опције представљајући се као „лидер на светском тржишту бинарних опција", хвалећи се просечним профитом од улагања од 80 процената и обећавали рефундирање од 20 процената за сваки неуспешан улог.
С друге стране, на платформама за рударење криптовалута тврдили су да инвеститори од њих могу „купити биткоине упола тржишне цене" захваљујући њиховим ресурсима за трансакције који раде „нон стоп широм света".
Оптужени су користили измишљене профиле, претежно женске, са именима и фотографијама службеника и директора оваквих непостојећих инвестиционих компанија, чак користећи лажна имена током видео конференција да би потенцијалне инвеститоре уверили у легитимност фирме, наводи се у оптужници.
Прочитајте још:
