Односи с Америком су никакви. Ја се лично не сећам тако лоших односа. Чак су гори од периода „хладног рата“. Амбасадори се налазе у својим земљама. Шта ће бити даље?
– Кад би то зависило само од нас, вероватно бисмо се вратили нормалним односима, а први, и по мом мишљењу очигледан, нимало тежак корак, било би поништавање свих тих мера које су предузете у циљу ограничавања рада дипломата Русије у САД – као одговор на то ми смо ограничили рад дипломата САД у Русији. Предлагали смо то Бајденовој администрацији чим је положила заклетву и преузела своја овлашћења. Спомињао сам то Блинкену, не намећући се. Једноставно сам рекао да би очигледан корак за нормалан рад било анулирање свега тога што је започео Барак Обама, када је пар седмица пре напуштања дужности председника, лупајући вратима, показујући нервозу, запленио руску имовину, кршећи све Бечке конвенције, протерао руске дипломате. Након тога је уследила ланчана реакција. Ми смо, узгред речено, дуго трпели – чекали смо до лета 2017. године пре него што смо реаговали, јер нам је Трампова администрација тражила да не реагујемо на ексцесе Обамине администрације, која је напуштала Белу кућу.
Али ни Трампова администрација није успела да врати ту ситуацију у нормалне оквире, стога смо били приморани да одговоримо мање-више реципрочно. Али, Американци се ни после тога нису смирили.
Видимо да Бајденова администрација такође наставља да клизи низбрдо, иако су нам током разговора Путина и Бајдена који је одржан одмах након инаугурације, и током мог разговора са државним секретаром Блинкеном наше америчке колеге рекле да они спроводе озбиљну ревизију односа са Русијом, и да се надају да ће након тог разговора много тога постати јасно. Али резултат тог разговора биле су нове санкције на које смо били принуђени да одговоримо не само реципрочно, него како смо више пута упозоравали – да ћемо на крају крајева деловати асиметрично. То се, између осталог, тиче значајне неједнакости у броју дипломата и других службеника који раде у америчким дипломатским мисијама у Русији, а који премашује број наших дипломата у САД. Говорили смо о томе, нећу се удубљивати.
Али ако говоримо о стратешкој визији наших односа, надам се да ће у Вашингтону, попут нас, постати свесни одговорности за стратешку стабилност у свету. То нису само проблеми Русије и Америке, нису само проблеми који значајно отежавају животе наших грађана, њихову комуникацију, контакте, пословне и хуманитарне пројекте – то су и проблеми који излажу озбиљним ризицима међународну безбедност у најширем смислу те речи.
Стога знате како смо одреаговали на ексцесе у познатом интервјуу Џоа Бајдена телевизији „Еј-Би-Си“. Знате како је председник Путин одреаговао на предлог председника САД да одрже састанак – позитивно смо одреаговали. Желимо да разумемо све аспекте те иницијативе, коју сада и анализирамо.
Још једном ћу поновити – уколико САД престану да делују са позиције суверена, као што је рекао председник обраћајући се Федералној скупштини, уколико схвате да немају перспективу било какви покушаји оживљавања униполарног света, стварања некакве конструкције где ће сви бити потчињени западним земљама и где ће цео западни блок врбовати под своје заставе све друге земље на различитим континентима против Кине и Руске Федерације, уколико САД ипак схвате да нису узалуд у Повељи УН-а записани принципи попут поштовање суверенитета, територијалног интегритета, немешања у унутрашње послове и суверене једнакости земаља – једноставно испуњавање својих уставних обавеза – и уколико буду водиле са нама дијалог као са било којом другом земљом – уз међусобно поштовање, на основу равнотеже интереса који се мора пронаћи... У супротном, ништа нећемо успети.
Председник је то јасно рекао у свом говору, истакавши да смо спремни на најшире споразуме, ако то одговара нашим интересима. И наравно, оштро ћемо реаговати на било какве покушаје преласка „црвених линија“ које, како сте чули, сами дефинишемо.
Колико је реално очекивати да они то схвате, да одустану од позиције сизерена? Добро је надати се, али реалност је потпуно другачија.
– Нисам исказивао наде. Рекао сам под којим условима ћемо бити спремни да разговарамо.
А у супротном?
– Ако неће – то је њихов избор. Значи, живећемо у условима, као што сте рекли, или из времена „хладног рата“, или још горим. Сматрам да је у време „хладног рата“, наравно, тензија била веома озбиљна, више пута је било ризичних, кризних ситуација. Али постојало је узајамно поштовање, које је сада у дефициту. А понегде се провлачи шизофрени призвук у изјавама појединих личности у Вашингтону. Недавно је портпаролка Беле куће изјавила да ће се санкције против Русије наставити, да санкције дају приближан ефекат ономе којем се надао Вашингтон, и да је циљ санкција смањење напетости у односима САД и Русије. То не могу ни коментарисати. Надам се да је свима јасно да такве изјаве не служе на част онима који заговарају такву политику у Белој кући.
Чуо сам мишљење да дипломате лоше раде, не могу да изграде односе – ми се опиремо, наш став уопште није флексибилан и зато су односи лоши.
– Да, и ја читам такве оцене, тим пре што је код нас слобода говора, ја мислим, много заштићенија него у многим западним земљама, укључујући исту ту Америку. Читам и опозиционе интернет изворе, и новине, и сматрам да ти људи, вероватно, имају право да исказују своје мишљење, које се састоји у томе да, кад се не бисмо препирали са Западом, сад бисмо имали пармезан и још много тога, што нам искрено недостаје. Али када је из неких разлога Запад бранио извоз производа, притом без објашњења да је то била реципрочна мера, једноставно смо престали да купујемо храну, почели смо да се бавимо заменом увоза, намирнице су поскупеле. Знате, то је уски и једнострани поглед, искључиво са позиције благостања – бирање између телевизора и фрижидера. То је њихов језик на коме они разговарају.
Ако они сматрају тако важним сагледавање америчких вредности, подсетићу на изјаву, по мом мишљењу, најзначајнијег председника САД Џона Кенедија:“Не размишљај о томе шта твоја земља може учинити за тебе. Размишљај о томе шта ти можеш учинити за своју земљу“. У томе је радикална разлика од садашњих либералних ставова, када само лично благостање, лична добробит имају одлучујући значај. Они који пропагирају такве филозофске ставове, по мом мишљењу, не само да не разумеју наш генетски код, него покушавају да га на све начине поткопају. Јер осим жеље да се живи добро, да постоји сигурност за нашу децу, пријатеље, рођаке, у нашој земљи је осећај националног поноса увек играо једнако важну улогу у свему томе што је урађено у читавој нашој хиљадугодишњој историји. Ако неко сматра да за њега, или како је сада коректно рећи, за њу те вредности немају значаја, то је њихов избор. Али, ја сам убеђен да велика већина нашег народа мисли другачије.
Да ли планирате састанак са Блинкеном? Када би се тај састанак могао одржати и да ли ће се уопште догодити у догледној будућности?
– Када смо разговарали телефоном, ја сам му, у складу са дипломатским бонтоном, честитао. Разменили смо поједине процене ситуације. Разговор је био, ја мислим, добронамеран, миран, прагматичан. Истакао сам да када наше америчке колеге заврше формирање свих својих одељења у Стејт департменту, између осталог, бићемо спремни да обнављамо контакте уз разумевање да ћемо тражити обострано прихватљиве договоре по питању многих проблема, почевши од функционисања дипломатских мисија, завршавајући стратешком стабилношћу и многим другим стварима. Амерички и руски пословни кругови су заинтересовани за проширење сарадње, што нам је недавно саопштила Америчко-руска привредна комора. Завршили смо тиме да ће бити неких заједничких мултилатералних догађаја, на маргинама којих се, у случају потребе, може разговарати. Засад није било никаквих сигнала из САД.
Ако говоримо о календару догађаја – Русија ће за три седмице преузети председавање Арктичким саветом од Исланда. Мислим да је 20-21. маја у Рејкјавику планиран састанак на нивоу министара. Ако америчку делегацију буде предводио државни секретар, ја ћу, наравно, бити спреман да разговарам са њим уколико он буде заинтересован. С обзиром на то да ми на сваке две године преузимамо дужност председавајућег Арктичким саветом, већ сам обавестио наше исландске колеге да ћу учествовати на том министарском састанку.
