https://sputnikportal.rs/20210527/veceras-u-beogradu-vise-od-baleta-kako-se-cuveno-pismo-onjeginu-pise-telom-1125463884.html
Више од балета у Београду: Како се чувено писмо Оњегину пише телом
Више од балета у Београду: Како се чувено писмо Оњегину пише телом
Sputnik Србија
Чувено писмо у нашој представи, Татјанино писмо Оњегину, урађено је кроз Татјанино стање, на крају првог дуета, када остаје сама на сцени. Само је светло на... 27.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-27T17:26+0200
2021-05-27T17:26+0200
2021-05-29T21:28+0200
култура
балет
александар пушкин
евгеније оњегин
народно позориште
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1b/1125464323_0:13:2847:1622_1920x0_80_0_0_d4f85c1d47904a5333e409f3d369987c.jpg
Ова млада солисткиња Балета Народног позоришта први пут се појавила у улози Татјaне у опери Петра Иљича Чајковског, инспирисаном чувеним Пушкиновим делом. Татјана за Спутњик каже да имала трему, јер је ова представа за њу – више од балета.Балерина Татјана Татић, млада солисткиња Балета Народног позоришта, први пут у улози Татјaне у опери Петра Иљича Чајковског.
„Било је тешко и напорно спремати овакву представу, потпуно другачију од свега што сам до сада играла. Она је неокласичан балет, нека врста класике са слободнијим покретима, а оно што је ту најважније је њен драмски карактер. У „Евгенију Оњегину“ има много више глуме и мимике у односу на класичне балете. Први пут сам спремала такву представу и требало ми је времена да се опустим, ослободим, изађем из `коцке` у којој сам – а то је класични балет и испричам причу крoз покрет“, искрена је Татјана Татић.Одиграти срећу не значи залепити осмех на лицеОна напомиње да јој је најмањи проблем представљао балетски део, више је, каже, мислила како да телом и лицем изрази различита стања Татјанине душе.У „Евгенију Оњегину“ има много више глуме и мимике у односу на класичне балете.
„Има ту много стања. Представа почиње од краја, када је све већ готово, Оњегин је сам на сцени, ми остали пролазимо поред њега као духови… Наш задатак је да не смемо бити безлични, а опет морамо дочарати тај неки међусвет у коме се налазимо, дакле без израза на лицу, а опет да не буде мртво. И то је прво стање. Када се потом Татјана први пут појављује као мила, добра девојка која се заљубљује у Оњегина, тај први моменат среће није лако одиграти, јер то није само залепиш осмех и играш. Мора да се изрази њено духовно стање, ја телом треба да покажем њену срећу и то мирног лица, готово без осмеха. После тог `дуета среће` Татјана прича сестри о сусрету са Оњегином и ту је већ појачан израз лица, али је опет све у телу, а то за играча значи - дисање на максимум. Опет, у адађу у ком је Оњегин одбија – игра се стање које треба да изнијансира од слушања тих речи до трагедије Татјанине душе која у првом тренутку не зна шта јој се десило, будући да никада пре то није доживела. У веома кратком времену потребно је променити стање и одиграти цео лук од среће до трагедије. У балету не постоје посебни покрети за срећу и за тугу, то су исти покрети и само их играч изразом може учинити различитим. Једино од чега све то зависи је како га играч изнесе из душе. Једноставно мора да се уђе у то стање“, тврди млада балерина.Две Татјане у једном монологуКао најзахтевнију истиче сцену Татјаниног монолога који се дешава на њен имендан.Она подсећа да је додатна тешкоћа у томе што је, услед познатих епидемиолошких околности, изостала пауза и што су спојени први и други чин, чиме је отежано и пресвлачење.„У другом чину Татјана се појављује са мужем, прошло је толико година и самим тим треба пуно тога да се промени - од фризуре која је потпуно другачија, до самог става, будући да је она сада грофица. Ипак, успели смо да све то дочарамо и да направимо разлику“ не крије узбуђење пред вечерашњи наступ Татјана Татић.Татјана Татић и Милан Рус на генералној проби балета „Евгеније Оњегин“ у Народном позоришту.
За музику Чајковског, млада уметница која је и звезда балета „Лабудово језеро“ каже да је – непревазиђена.„Та је музика до те мере савршена да човек може да дође само да је слуша, јер она говори све. Тек онда на све то дођемо и ми, као играчи…“За балет „Евгеније Оњегин“ који се изводи вечерас на великој сцени Народног позоришта у Београду либрето је написала чувена балерина и педагог Лидија Пилипенко, која је уједно и кореограф и редитељ представе. Уз Татјану Татић играју и Јован Веселиновић у улози Оњегина, Ада Распор као Олга, Никола Бианко као Ленски, и целокупни ансамбл Балета.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1b/1125464323_0:0:2847:1789_1920x0_80_0_0_dc1473df684819c61bc21245161d8980.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, балет, александар пушкин, евгеније оњегин, народно позориште
култура, балет, александар пушкин, евгеније оњегин, народно позориште
Више од балета у Београду: Како се чувено писмо Оњегину пише телом
17:26 27.05.2021 (Освежено: 21:28 29.05.2021) Чувено писмо у нашој представи, Татјанино писмо Оњегину, урађено је кроз Татјанино стање, на крају првог дуета, када остаје сама на сцени. Само је светло на њој док клечи и телом сугерише осећај и тон свог писма упућеног Оњегину. Све је готово без покрета, у изразу, открива уочи вечерашње представе балерина Татјана Татић.
Ова млада солисткиња Балета Народног позоришта први пут се појавила у улози Татјaне у опери Петра Иљича Чајковског, инспирисаном чувеним Пушкиновим делом. Татјана за Спутњик каже да имала трему, јер је ова представа за њу – више од балета.
Балерина Татјана Татић, млада солисткиња Балета Народног позоришта, први пут у улози Татјaне у опери Петра Иљича Чајковског.
„Било је тешко и напорно спремати овакву представу, потпуно другачију од свега што сам до сада играла. Она је неокласичан балет, нека врста класике са слободнијим покретима, а оно што је ту најважније је њен драмски карактер. У „Евгенију Оњегину“ има много више глуме и мимике у односу на класичне балете. Први пут сам спремала такву представу и требало ми је времена да се опустим, ослободим, изађем из `коцке` у којој сам – а то је класични балет и испричам причу крoз покрет“, искрена је Татјана Татић.
Одиграти срећу не значи залепити осмех на лице
Она напомиње да јој је најмањи проблем представљао балетски део, више је, каже, мислила како да телом и лицем изрази различита стања Татјанине душе.
У „Евгенију Оњегину“ има много више глуме и мимике у односу на класичне балете.
„Има ту много стања. Представа почиње од краја, када је све већ готово, Оњегин је сам на сцени, ми остали пролазимо поред њега као духови… Наш задатак је да не смемо бити безлични, а опет морамо дочарати тај неки међусвет у коме се налазимо, дакле без израза на лицу, а опет да не буде мртво. И то је прво стање. Када се потом Татјана први пут појављује као мила, добра девојка која се заљубљује у Оњегина, тај први моменат среће није лако одиграти, јер то није само залепиш осмех и играш. Мора да се изрази њено духовно стање, ја телом треба да покажем њену срећу и то мирног лица, готово без осмеха. После тог `дуета среће` Татјана прича сестри о сусрету са Оњегином и ту је већ појачан израз лица, али је опет све у телу, а то за играча значи - дисање на максимум. Опет, у адађу у ком је Оњегин одбија – игра се стање које треба да изнијансира од слушања тих речи до трагедије Татјанине душе која у првом тренутку не зна шта јој се десило, будући да никада пре то није доживела. У веома кратком времену потребно је променити стање и одиграти цео лук од среће до трагедије. У балету не постоје посебни покрети за срећу и за тугу, то су исти покрети и само их играч изразом може учинити различитим. Једино од чега све то зависи је како га играч изнесе из душе. Једноставно мора да се уђе у то стање“, тврди млада балерина.
Две Татјане у једном монологу
Као најзахтевнију истиче сцену Татјаниног монолога који се дешава на њен имендан.
„ То је сцена када Ленски изазива Оњегина на двобој. Мислим да је то било најтеже за спремање, јер је реч о варијацији од десет минута која почевши од једног лирског дела уводи у невероватну екстазу емоција. Иако су и други на сцени, то је тренутак када ја као Татјана морам бити сама са собом и када морам дати све од себе да то ковитлање душе покажем на сцени“, каже Татјана Татић.
Она подсећа да је додатна тешкоћа у томе што је, услед познатих епидемиолошких околности, изостала пауза и што су спојени први и други чин, чиме је отежано и пресвлачење.
„У другом чину Татјана се појављује са мужем, прошло је толико година и самим тим треба пуно тога да се промени - од фризуре која је потпуно другачија, до самог става, будући да је она сада грофица. Ипак, успели смо да све то дочарамо и да направимо разлику“ не крије узбуђење пред вечерашњи наступ Татјана Татић.
Татјана Татић и Милан Рус на генералној проби балета „Евгеније Оњегин“ у Народном позоришту.
За музику Чајковског, млада уметница која је и звезда балета „Лабудово језеро“ каже да је – непревазиђена.
„Та је музика до те мере савршена да човек може да дође само да је слуша, јер она говори све. Тек онда на све то дођемо и ми, као играчи…“
За балет „Евгеније Оњегин“ који се изводи вечерас на великој сцени Народног позоришта у Београду либрето је написала чувена балерина и педагог Лидија Пилипенко, која је уједно и кореограф и редитељ представе. Уз Татјану Татић играју и Јован Веселиновић у улози Оњегина, Ада Распор као Олга, Никола Бианко као Ленски, и целокупни ансамбл Балета.