Опасни процес у тишини: Косовски модел за југ Србије, али „из фотеље“ — уз подршку Запада
19:24 28.05.2021 (Освежено: 19:26 28.05.2021)
© AFP 2023 / Саша Ђорђевић
Пратите нас
Косовски сценарио на југу Србије одвија се у тишини, за разлику од онога што се јавно дешавало на Косову деведесетих, али и раније. Разлог је чињеница да Албанци имају подршку не само Приштине и Тиране која „одрађује“ ствари за њих, већ и прећутну подршку запада, а пре свега Америке.
Ово је мишљење Јелене Вукоичић, стручњака за безбедност, после поновљеног захтева Албанаца са југа Србије да се укључе у дијалог са Београдом. Они се позивају на референдум који је одржан 1992. године, на коме су Албанци „гласали за уједињење са Косовом“. Све то је била тема састанака у Приштини између тзв. премијера Косова Аљбина Куртија и председника Албанског националног већа у Србији Рагми Мустафе, ове недеље у Приштини.
Реплика косовског модела
Наша саговорница подсећа да је на Косову етничко чишћење Срба почело куповином српске земље од стране Албанаца — милом или силом — још осамдесетих, а тај сценарио дешава се и на југу Србије.
„То је била само увертира, а онда су кренули да траже већа политичка и људска права да би се све завршило како се завршило. Албанци имају мегаломански политички пројекат ’велика Албанија‘ и они то не крију, а знамо да територију те неке фиктивне државе чини и југ Србије уз делове околних држава. Једна од њихових тактика остварења те идеје је и куповина земљишта и некретнина за прилично велике суме од Срба“, напомиње она.
На примеру Косова и Метохије, каже наша саговорница, треба посматрати албанску дугорочну политику. По њој, проблем на југу не треба гурати под тепих, јер све може да метастазира и да у неком тренутку постане нерешиво.
„Оно на шта Албанци рачунају је да кад они негде створе за себе погодну ситуацију на терену, онда изазивају конфликт у који умешају и велике силе, њихове савезнике, а пре свега Америку. Тако је урађено и са Косовом и сигурно да такве планове имају и за југ Србије, само што чекају повољан тренутак“, уверена је наша саговорница.
Пример Бујановац
Бујановац који је политички потпуно у рукама албанских структура је, додаје она, пример како се Албанци понашају када имају власт.
„Нажалост, примењују већ опробане методе и покушавају да створе неку атмосферу да се ту прави нека ’велика Албанија‘ — машу албанским заставама, славе држане празнике Албаније као да су на територији Албаније, величају погинуле припаднике ОВК, дижу им споменике и праве неку врсту култа од њих. С друге стране, забрањују културне манифестације као што је то био случај са забраном да се у Дому културе у Бујановцу прикаже пројекција филма ’Ничија земља‘, јер то њима не одговора“, напомиње Вукоичићева.
Једина разлика између тих осамдесетих и почетка деведесетих и свега што се тада дешавало на Косову и Метохији, напомиње она, јесте што данас Албанци са југа Србије имају „олакшавајуће“ околности за реализацију свога плана, јер имају подршку са Косова и Тиране.
„Приштина је у рукама Албанаца и нормално да им одатле и долази логистика, али све то не би било ни лако ни оствариво да немају подршку Америке. Они сада покушавају да се прикаче на воз који је већ у покрету, а то је дијалог Београда и Приштине. Тако да се може рећи да се њихова борба за ’велику Албанију‘, за разлику од оне на Косову, води из фотеље. С друге стране, Америци одговара да држи сталну тензију подгревајући ови идеју, јер су једини реметилачки фактор на који могу да рачунају на Балкану — управо Албанци“, сматра она.
Логистика у Тирани и Приштини
Вукоичићева примећује да је дрско и безобзирно понашање албанских лидера додатно поткрепљено управо тиме што мисле да им нико ништа не може, јер имају и запад иза себе.
„Албанци су научили како да манипулишу концептима људских права, да провоцирају државе и безбедносне снаге, а ако држава на то реагује, онда се они одједном појављују глумећи жртве, па у њихову заштиту стају стране амбасаде. И ту треба бити јако паметан и мудар да се изађе на крај са таквом ситуацијом“, објашњава саговорница Спутњика.
Држава на пример, напомиње она, може да донесе лекс специјалис какав хоће ако смо у ситуацији да се нешто сматра приоритетним државним интересом, као што је неконтролисана продаја земљишта.
Брисел је рекао не
С друге стране, Никола Лазетић, уредник портала „Бујановачке вести“, мисли да никакав великоалбански сценарио не постоји и да и Албанци и Срби земљу продају подједнако јер је лоша економска ситуација, као и да међу Албанцима нема више тог ентузијазма и величања некадашњих припадника ОВК.
„Ја ту правим разлику, јер од свих ОВК команданата једино Капетан Леши има тај неки статус у албанском народу и то нико не може да промени. Али, скоро је био скуп поводом дана његове погибије и ту је, за разлику од протеклих година, било бар три пута мање људи, што говори нешто“, каже он.
Он напомиње да прича о томе како Албанци са југа Србије желе да се припоје Косову траје већ 20 година и он у томе не види ништа ново.
„Такође, Албанци хоће да се укључе у бриселске преговоре откако су они почели, али је Брисел јасно на то ставио тачку и рекао — не. Што би требало да значи да од тог посла нема ништа“, сматра Лазетић.
Наш саговорник чак тврди да је у Бујановцу стагнација продаје некретнина и да сада више Албанци продају него Срби, али не износи ко ту имовину купује. Да ли неки други, богатији Албанци, јер тешко да су Срби ти који су купци, као што је, из искуства, мало вероватно да Албанац прода Србину земљу.
