https://sputnikportal.rs/20210528/skrivena-svetinja-u-sumi-nadomak-beograda-manastir-star-osam-vekova-za-koji-malo-ko-zna-video-1125475554.html
Скривена светиња у шуми надомак Београда: Манастир стар осам векова за који мало ко зна /видео/
Скривена светиња у шуми надомак Београда: Манастир стар осам векова за који мало ко зна /видео/
Sputnik Србија
Чим се са врха Космаја спустите стрмим шумским стазама, наилазите на право средњевековно изгубљено благо – старе зидине манастира Кастаљан и упаљене свеће на... 28.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-28T22:34+0200
2021-05-28T22:34+0200
2021-08-26T03:13+0200
космај
манастир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1c/1125474688_0:138:1467:963_1920x0_80_0_0_28d13f6bbb760e090ffd91ed5846e1c1.jpg
На прелепом месту, скривен од главних путева, Кастаљан познају углавном само мештани, који не дозвољавају да светиња оде у заборав, али и они који се с намером и знањем о овом месту упуте на њега не би ли га и сами истражили.Све изгледа као лавиринт старих зидина, а кроз вегетацију која је прогутала целу грађевину јасно се уочавају велики остаци зидова, врата, прозора и просторија, пише портал КалдрмаТо је једном био итекако велики и значајан комплекс за београдску историју. Не треба много маште да се дочара живост која је једном владала на овом месту, у последњем срећном добу Србије пред пропашћу у вишевековној окупацији.Настао је крајем 13. века, највероватније за време владавине краља Драгутина. Манастир су чинили црква, велики конак, трпезарија и гробље.Претпоставља се да је здање обновио деспот Стефан Лазаревић, президавши цркву, конак и трпезарију. Доказ томе су остаци декорације карактеристични за моравску архитектуру.Иначе, деспот Стефан Лазаревић био је везан за Београд, који му се недавно одужио и спомеником, али и за планину Космај.Манастир је био посвећен светом Ђорђу, а остало је у старим списима забележено да је средином 16. века имао братство од чак 10 монаха.Тада се село у коме се налазио звало Горња Трнава или Трговчевић, а данас је то део Неменикућа.Манастир је током отоманске окупације најпре опустео, а потом је и разорен у 17. веку, након Велике сеобе Срба.Иначе, црква је била сазидана од камена, али је потом била и омалтерисана.Упркос томе што комплекс наизглед делује као да су од њега остале само голе зидине, стручњаци су успели да открију и фрагменте фресака, односно њихових украса, орнамената и покојег ћириличног слова.На простору испред цркве откривена су и три гроба монаха, али не и забелешке о њиховим именима. Испод темеља конака нађени су и старији гробови…Иначе, Кастаљан није засигурно био овако пусто и скривено место у средњем веку – део конака био је резервисан и за пролазнике који у манастир нису свраћали. То су били разни путници и каравани који су се пред Кастаљаном заустављали.Међутим, и пре српског манастира овде је постојало нешто – још су стари Римљани баш то место одабрали за војни логор, како би штитили космајске руднике.Када прилазите овом месту морате ипак имати на уму да улазите у светињу, односно, да то нису само пусте зидине које је прогутало биље.Наиме, пре две деценије је на Ђурђевдан одржана прва служба након три века. Постављен је и игуман, али за евентуалну обнову морао би да се ипак сачека завршетак комплетних археолошких истраживања.У неким другим земљама од остатака древних манастира и утврђења направљене су својеврсне туристичке атракције. И у Србији је то последњих година постала све чешћа пракса, мада су усамљеност и изолованост Кастаљана на Космају управо оно што му даје пуну драж и чини га правим бисером, изгубљеним у времену, шуми и протеклим вековима тишине, пише Калдрма.Прочитајте још:
https://sputnikportal.rs/20210511/u-ruci-hram-svetog-save-dva-mozaika-sa-patrijarhom-irinejom-krase-najvecu-srpsku-svetinju-foto-1125320713.html
космај
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1c/1125474688_0:0:1467:1100_1920x0_80_0_0_96059a34bed6d8981aaf49a1f7c8c6d3.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
космај, манастир, друштво
космај, манастир, друштво
Скривена светиња у шуми надомак Београда: Манастир стар осам векова за који мало ко зна /видео/
22:34 28.05.2021 (Освежено: 03:13 26.08.2021) Чим се са врха Космаја спустите стрмим шумским стазама, наилазите на право средњевековно изгубљено благо – старе зидине манастира Кастаљан и упаљене свеће на месту где се некада уздизала црква.
На прелепом месту, скривен од главних путева, Кастаљан познају углавном само мештани, који не дозвољавају да светиња оде у заборав, али и они који се с намером и знањем о овом месту упуте на њега не би ли га и сами истражили.
Све изгледа као лавиринт
старих зидина, а кроз вегетацију која је прогутала целу грађевину јасно се уочавају велики остаци зидова, врата, прозора и просторија,
пише портал Калдрма
То је једном био итекако велики и значајан комплекс за београдску историју. Не треба много маште да се дочара живост која је једном владала на овом месту, у последњем срећном добу Србије пред пропашћу у вишевековној окупацији.
Настао је крајем 13. века, највероватније за време владавине краља Драгутина. Манастир су чинили црква, велики конак, трпезарија и гробље.
Претпоставља се да је здање обновио деспот Стефан Лазаревић, президавши цркву, конак и трпезарију. Доказ томе су остаци декорације карактеристични за моравску архитектуру.
Иначе, деспот Стефан Лазаревић био је везан за Београд, који му се недавно
одужио и спомеником, али и за планину Космај.
Манастир је био посвећен светом Ђорђу, а остало је у старим списима забележено да је средином 16. века имао братство од чак 10 монаха.
Тада се село у коме се налазио звало Горња Трнава или Трговчевић, а данас је то део Неменикућа.
Манастир је током отоманске окупације најпре опустео, а потом је и разорен у 17. веку, након Велике сеобе Срба.
Иначе, црква је била сазидана од камена, али је потом била и омалтерисана.
Упркос томе што комплекс наизглед делује као да су од њега остале само голе зидине, стручњаци су успели да открију и фрагменте фресака, односно њихових украса, орнамената и покојег ћириличног слова.
На простору испред цркве откривена су и три гроба монаха, али не и забелешке о њиховим именима. Испод темеља конака нађени су и старији гробови…
Иначе, Кастаљан није засигурно био овако пусто и скривено место у средњем веку – део конака био је резервисан и за пролазнике који у манастир нису свраћали. То су били разни путници и каравани који су се пред Кастаљаном заустављали.
Међутим, и пре српског манастира овде је постојало нешто – још су стари Римљани баш то место одабрали за војни логор, како би штитили космајске руднике.
Када прилазите овом месту морате ипак имати на уму да улазите у светињу, односно, да то нису само пусте зидине које је прогутало биље.
Наиме, пре две деценије је на Ђурђевдан одржана прва служба након три века. Постављен је и игуман, али за евентуалну обнову морао би да се ипак сачека завршетак комплетних археолошких истраживања.
У неким другим земљама од остатака древних манастира и утврђења направљене су својеврсне туристичке атракције. И у Србији је то последњих година постала све чешћа пракса, мада су усамљеност и изолованост Кастаљана на Космају управо оно што му даје пуну драж и чини га правим бисером, изгубљеним у времену, шуми и протеклим вековима тишине, пише Калдрма.