00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
У којој књижевној епохи живимо
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Живот је као бокс: Научите да примате ударце, али задате победнички
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Пречник страним речима и изразима“
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Неко лаже: Трамп или Зеленски
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

На Европу опет пада гвоздена завеса – то погађа и Србију /видео/

© Sputnik / Александар МилачићЗаставе Русије, Србије и ЕУ
Заставе Русије, Србије и ЕУ - Sputnik Србија, 1920, 04.06.2021
Пратите нас
Европи је преко потребна деескалација са Русијом, то би био идеални сценарио и природни пут, али постоје силе које руше те односе. На Европу као да је поново пала нека нова гвоздена завеса, то погађа и Балкан и Србију - а све се прелама кроз НАТО.
Стрмоглав пад односа ЕУ и Русије овако објашњавају саговорници Спутњика Сузана Грубјешић, председник Центра за спољну политику, и Бојан Билбија, уредник у листу “Политика”. Украјинска криза, повратак Крима у окриље Русије, случај Наваљни, међусобно протеривања дипломата, а однедавно и Белорусија само су неки од разлога што су односи Брисела и Москве из године у годину све гори.
Сузана Грубјешић сматра да кључ за понашање ЕУ треба тражити у одсуству њене стратешке аутономије: она нема своју војску, ни своју одбрану, а самим тим не може да има аутономију од НАТО – а НАТО највише зависи од САД. Још један разлог је криза лидерства већ дуго присутна у Унији, која ће се посебно осетити после најављеног повлачења Ангеле Меркел након септембарских избора иза које ће, сматра, остати велика празнина.
Грубјешићева се упркос свему нада да ће доћи до попуштања напетости и да ће формални односи Русије и ЕУ бити бољи. Бојан Билбија дотле није оптимиста јер, како каже, односи су сувише дуго и темељно кварени да би могли наједном да буду обновљени.

Нова гвоздена завеса над Европом

Он додаје да се под новом гвозденом завесом која се надвила над Европу и на Балкану дефинише ко је где и на којим позицијама, у чему НАТО представља озбиљан фактор.
„Све се прелама кроз НАТО. Увукли су у НАТО Северну Македонију, државу која има озбиљне структурне проблеме, Црна Гора је у НАТО, а видимо колико је крхка. Сад хоће и Косово да увуку у НАТО. Хтели би у НАТО и БиХ где су сви као рогови у врећи. С друге стране, узели би у НАТО и Украјину и Грузију, иако је Украјина тешко пропала и у њој се ратује. То говори да се прелазе неке црвене линије“, упозорава Билбија у емисији Свет са Спутњиком.
По мишљењу Сузане Грубјешић,  ЕУ је приметила да су у њеном одсуству на Балкану ојачали неки други актери, па су јој се мало отвориле очи: видели су да је дошла Кина, да се Русија није ни померала, па су предузели неке кораке на том плану.
„Али не могу сами, без САД. А Американци већ 30 година имају исту концепцију за Западни Балкан, а то је да читав простор припада евроатлантским интеграцијама и да ће се на томе радити. То нам је било јасно кад се Џо Бајден вратио и постао председник. ЕУ прихвата тај амерички концепт и на томе ће се радити. То објашњава и именовање високог представника у БиХ, и гурање БиХ у НАТО, и најаве о уласку Косова у НАТО. Јер у заокруживању простора Западног Балкана остали су Србија, Косово и БиХ. То је доминантни концепт“, уверена је наша саговорница.
За Србију, како год се окрене, то значи даље притиске док год је отворено косовско питање, нарочито што у овом тренутку не постоји жеља Приштине за компромисом, а како каже Грубјешићева, зна се да у Србији нема никог ко би признао Косово.
Владимир Чижов - Sputnik Србија, 1920, 28.05.2021
Будућност Русије и ЕУ је уско повезана – потребно је да та идеја сазри и у Бриселу
На питање да ли би побољшање односа ЕУ и Русије донело неко смиривање тензија на Балкану Билбија оцењује да је у најбољем интересу Србије да се сви односи побољшају, поготово они који се преламају код нас, али да није сигуран да ће се то догодити.
Међутим, чак и у том погоршању односа, напомиње он, јако је важно да Србија задржи позицију какву сада има, а то је да се не меша у те сукобе, да не улази у савезе ни са ким против некога.
„Ми јесмо на путу ка ЕУ али имамо одличну сарадњу са Русијом и Кином и не мешамо се у њихове сукобе. Зато и не можемо да се ускладимо са спољном политиком ЕУ која последњих година само штанца резолуције против Русије, Кине, Белорусије... Тешко је да се ускладимо са таквом конфронтационом политиком. Ми смо мирољубива земља, а из свог искуства најбоље знамо шта значе санкције. Из Брисела нас често опомињу да се придружимо санкцијама против ових или оних. Нећемо, тим пре што су то земље које не признају независност Косова, а свако ко не признаје Косово је наш пријатељ и савезник у очувању нашег територијалног интегритета“, изричит је Бојан Билбија.

Све је почело изјавом Хилари Клинтон

У осврту на историјат погоршања односа између ЕУ и Русије, Билбија истиче да је овакав тренд наговештен још кад је 2013. заблокиран процес визне либерализације за грађане Русије, а да је суштински почео чувеном изјавом тадашње америчке државне секретарке Хилари Клинтон из 2010. да Русија жели да обнови Совјетски Савез под формом економске интеграције а да ће Америка то спречити по сваку цену.
Билбија верује да би сарадња Русије и Европе била најбоља ствар за све, подсећајући да је руски председник Владимир Путин својевремено предлагао и велику Евроазију, да ЕУ и Евроазијска унија ступе у партнерство, називајући то „интеграцијом интеграција“.
„Русија има сировине, веома образоване људе, научни потенцијал, одличну радну снагу, велико тржиште које је баш потребно Европи, а Европа има финансије и апсолутно су комплементарне и могу једна другој да помогну. Иако се то веома добро схвата, неки раде свим силама да се то не деси“, каже овај новинар.
Коментаришући најновију ескалацију везану за Белорусију, Билбија истиче да је Европа опет у првим борбеним редовима, иако је свесна да је Белорусија најважнија за безбедност Русије.
Штавише, ЕУ нуди грађанима Белорусије три милијарде на чекању, кад буде смењена власт, као мамац који привлачи и окупља оне који су против Лукашенка и Русије. Притом, упозорава он, белоруско друштво се ужасно радикализовало и поларизовало и постоји озбиљан потенцијал сукоба који може да плане.
„А ЕУ их мотивише са три милијарде, да им покаже да ће добити подршку, да Запад стоји уз њих. Ја зато и не верујем у побољшање односа, мислим да је тај процес далеко одмакао и да је исувише стратешки промишљен. Међутим, односи ЕУ И Русије не могу бити поправљени док се не реши питање Украјине а његово решење је у овом тренутку далеко светлосним годинама. Није у питању само Донбас него и Крим где је ЕУ закуцала ставове увођењем санкција. Практично каже да нема напретка док Русија не врати Крим - а то се никад неће десити”,  констатује Билбија.
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала