Доктори за органску производњу: Ординацију и катедру заменили лејама под пластеницима /фото/
21:32 01.07.2021 (Освежено: 13:17 25.08.2021)
© Фото : Спутњику уступио портал "Плодна земља"
Пратите нас
„Желели смо да наша деца једу здраву храну и осете укусе поврћа и воћа какве ми памтимо. Нисмо хтели ни да нарушавамо квалитет земљишта коришћењем минералних ђубрива и да колико је могуће одржимо биодиверзитет барем на својој земљи. То су били разлози зашто смо се одлучили за органску производњу, коју већ десету годину, овде у Сопоту развијамо“.
Овим речима Ана, која је по струци лекар и запослена је у дому здравља у Сопоту и њен супруг Александар, доцент на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, почињу разговор за портал Плодна земља о свом Еко домаћинству др Чупић, где се баве производњом и прерадом органског воћа и поврћа.
Ту на имању испод Космаја, заједно са својих петоро деце Петром (8), Милицом (6,5), Јованом (5), Анђелијом (2,5) и Илијом који ће ускоро напунити годину дана, живе по свим постулатима органске производње, која је уз то и специфична филозофија живота. Човек је ту у складу са природом и ради по њеним законима. Временом, стрпљење се исплати па га она и награди здравим плодовима.
Збогом престоници, добро дошли у Сопот
Ана је носилац сертификованог органског домаћинства дрОргАна (Еко домаћинство др Чупић), по занимању је лекар опште праксе тренутно на специјалистичким студијама на Медицинском факултету (модул Исхрана). И она и њен супруг Александар су из Прокупља. Љубав и Београд, где су заједно студирали и где су се и упознали, су их спојили. Пре десет година донели су животну одлуку, а сада се испоставило и праву – да живот у престоници замене за мање место.
„Имање смо купили 2011. године. Нисмо планирали Сопот, случајно смо се затекли у овом крају. Увидели смо бројне предности, близу је Београда, што нам је било важно јер смо обоје радили у Београду, природа је дивна, општина лепо уређена и имање нам се много допало. Тада смо са кућом купили и 2,6 хектара земље. У међувремену смо докупили још земље тако да сада имамо око 3,7 хектара. Сопот је град тако да нисмо осетили неке недостатке градског живота. Напротив, пресељењем смо добили пуно, велико двориште, могућност да производимо храну и да заједно са децом уживамо у природи свакодневно а не само током викенда“, каже Ана Чупић.
Краставац испод пластеника
© Фото : Спутњику уступио портал "Плодна земља"
Пољопривредно газдинство су регистровали још 2012. године. Првобитни план је био да посаде орах на читавој површини од чега су на крају одустали.
Ана каже да би успостављањем плантаже ораха производили само орах а све остало би морали да купују. Орах су ипак посадили 2018. на неких четрдесетак ари, а очекују да за неколико година почне да даје и род и он још није ушао у органску производњу.
Иако имају своје професионалне каријере и Ана и Александар на имању раде. Усклађују обавезе и породичне и пословне, а оне које траже рад на земљи су поделили. Ана се бави здрављем биљака, људи и животиња док је супруг задужен за пласман произведеног. Наравно потреба постоји и за додатном радном снагом.
„Прве године имали смо баште у којима су производили поврће само за своју исхрану. Сејали смо парадајз, црни лук, кромпир, зелену салату, мањи број култура које се највише користе. Пластенике смо почели да постављамо од 2017. године. Схватили смо да не можемо да имамо сигурну производњу без пластеника. Дешавало нам се да останемо без рода због јаких киша или града. Сада их имамо пет, укупне површине 26 ари и у њима производимо разно поврће. Готово сво семе и расад производимо сами, што је за органску производњу врло важно“.
Специфичност органске производње
Органска производња је специфична јер мора да постоји следљивост од семена, које је најбоље да буде из сопствене производње, па све до коначног производа.
„Сваке године уводимо нову културу коју до тада нисмо узгајали. Ако савладамо ту културу следеће године уводимо нову. Ове године су то били купус и јагода. Нажалост остаје нам савладавање узгоја јагоде за следећу годину а у плану је и целер ребраш“.
Највећи део производње Еко домаћинства др Чупић је у пластеницима где се веома поштује плодоред. Предност узгоја у пластеницима су контролисани услови производње. У једном од пластеника су током зиме и раног пролећа имали зелену салату, ротквицу, млади црни и бели лук, руколу и блитву. Сада се ту расађују тиквице, боранија, купус и патлиџан, док је у другом пластенику било спанаћа, грашка и келерабе. У том пластенику ће паприка сукцесивно замењивати постојеће културе.
„За органску производњу је јако битно поштовати плодоред и одржавати пластеник колико можете без траве. Плодоред и плевљење отежавају насељавање инсектима и преживљавање током зиме па их самим тим следеће године имате у мањем броју или касније, таман довољно касније да биљке ојачају и да могу и саме да се одбране. Предност смењивости култура је и та што постојећа култура извуче из земљишта нутритивне материје које су јој потребне, тако да је погрешно сејати исте културе“, објашњава Александар.
Све производе овог домаћинства пласирају се под брендом „др оргАна“ у продавницама органских производа у Београду и директном доставом на кућни праг. Препорука оних који су конзумирали поврће и воће „др оргАна“ је најбољи маркетинг. Зато је посла све више. Вишкове прерађују у зимницу справљену по традиционалној рецептури и продају током зиме када немају толико свежег воћа и поврћа у понуди.
