Помиловање каталонских сепаратиста, најава преговора или ветар у леђа сепаратистима
21:45 03.07.2021 (Освежено: 15:39 07.03.2023)
© AP Photo / Joan Mateu
Пратите нас
Само неколико дана пошто је шпански премијер Санчез помиловао девет каталонских сепаратиста осуђених због улоге у покушају сецесије те шпанске покрајине, за септембар су најављени и преговори влада у Каталонији и Мадриду. Има ли решења за каталонску кризу или је Санчез себи задао аутогол, а сепаратистима дао ветар у леђа?
Рајко Петровић са Института за европске студије подсећа на раније изјаве премијера Санчеза, у којима је истицао да каталонски проблем треба решити тако да се уваже интереси и оне половине Каталонаца који желе да остану у Шпанији и оних који желе независну државу. Са друге стране, додаје он, оно што су помиловани каталонски сепаратисти, предвођени Ориолом Жункерасом, наговестили одмах пошто су пуштени на слободу, јесте да ће наставити тамо где су стали и да ће се борити за независну Каталонију.
„Упркос томе што их је Санчез помиловао, они и даље осуђују шпанску државу као ауторитарну, недемократску и репресивну, а Пере Арагонес, прилично млад и енергичан нови каталонски премијер, такође спада у групу оних каталонских политичара који се залажу за независност тог региона. Међутим, оно што се могло наслутити из Санчезових појашњења ситуације везане за каталонску кризу јесте то да он сматра да Каталонији треба понудити више од аутономије, али мање од независности. Али, питање је шта би то у пракси могло да значи јер је Устав Шпаније прилично јасан и у њему се каже да је шпанска нација недељива, да је та земља организована као држава аутономних заједница, односно региона и да није допуштена федерализација земље. У том смислу било какве радикалније промене статуса Каталоније унутар шпанске државе захтевале би уставне промене“, објашњава Петровић.
Има ли решења за каталонску кризу
Како додаје, Педро Санчез би, свестан да не може изаћи са понудом да Каталонија остане са тренутним ингеренцијама у сфери економије, политике и националних питања, вероватно био спреман чак и на измене устава, али то није тако једноставно.
„Колико сам успео да наслутим из говора премијера, он прихвата оцену да Каталонци јесу нација, док Устав Шпаније јасно говори да постоји шпанска нација која је недељива, а да су све остало националности. Дакле, чак и када би он пристао да се сепаратистима попусти најминималније могуће, морао би да се мења Устав, а ту се онда отварају питања - у ком обиму би се мењао и какве би то последице оставило на функционисање Каталоније и саме Шпаније, као и на неке друге регионе попут Баскије и Галиције које су такође незадовољне својим статусом и у неком периоду су тражиле независност“, указује Петровић.
Зато ће, верује овај стручњак, бити јако тешко пронаћи неко средње решење, тим пре јер није само Каталонија подељена по питању независности тог региона.
„Не само да ни у остатку Шпаније не постоји нека значајна већина која би подржавала давање независности или неког већег степена аутономије Каталонији, већ је пуно оних који не подржавају ни Санчезов потез са помиловањима. Шта више, постоји и све већи број Шпанаца који желе да се те регионалне аутономије укину и да се Шпанија централизује. У сваком случају, иако сматрам да је Санчезова намера да преговара са каталонском владом добра јер је потребно решити политичку кризу која траје већ четири године, мислим да ће то бити тешки и мукотрпни преговори који неће довести до неког специјалног резултата“, сматра Петровић.
Да ли су сепаратисти помиловањем добили ветар у леђа
На питање да ли је помиловањем сепаратиста Санчез себи задао аутогол и умањио своје шансе за наредни мандат, а њима дао ветар у леђа, Рајко Петровић каже да је та одлука наишла на жесток отпор у шпанској јавности, па и међу судијама Уставног суда који сматрају да ту одлуку треба преиспитати.
„Иако је његова одлука легална и он је као председник владе имао право да је донесе, сматрам да је тај потез био погрешан. Наиме, тих деветоро људи који су помиловани осуђени су за државни удар и подривање суверенитета и територијалног интегритета једне међународно признате земље. Мислим да он није смео подлећи притисцима каталонске политичке елите која тврди да је Шпанија недемократска и ауторитарна према Каталонији, јер све што се дешавало од 2017. године до данас је било у потпуности у складу са шпанским уставом и законима, јер када нека територија жели да се отцепи, централна власт има механизме које може да користи да то спречи. Са друге стране, Шпанија је дошла у ситуацију да су Баски, који су били склони томе да насилним, терористичким методама захтевају своју независност, спали на 30 до 40 посто оних који подржавају независност тог региона, а сада се поставља питање да ли ће овакво попуштање Каталонцима отворити Пандорину кутију на целој територији Шпаније“, примећује Петровић.
Када је реч о осталим регионима који траже независност у Европи, он верује да би порука послата овим потезом шпанског премијера могла да има утицаја и на њих, и то далеко већи од проглашења такозване независности Косова 2008.
„То је нешто што се десило у Западној Европи, на територији Европске уније и могло би оснажити и захтеве Фландрије у Белгији и Венета у Италији. Међутим, мислим да је ово ипак потез који највише иде на штету Шпаније, јер упркос томе што разумем да је премијеру Санчезу јасно да се оваква ситуација не може још дуго пролонгирати, питање је каква је порука послата просечном Шпанцу ако они који почине неко лакше кривично дело морају да одговарају, а они који су учинили најтеже кривично дело - покушај урушавања једне земље, бивају ослобођени“, каже наш саговорник.
Хоће ли Санчез изгубити следеће изборе
Петровић је мишљења да шпански премијер ипак неће много изгубити унутар свог бирачког тела јер људи којима се обраћа, а који су социјалисти и левичари у ширем смислу, подржавају такве напоре, а много је оних који подржавају и модел федерализације Шпаније по коме би Каталонија била једна федерална јединица са много већим овлашћењима.
„У том смислу не верујем да ће доћи до ерозије његовог бирачког тела, али мислим да ће овај потез много више подстаћи оне Шпанце који су десничарске политичке провинијенције, али који су апстинирали током претходних изборних цикуса, да изађу и дају глас или Воксу или Народној партији. Чини ми се да ће у следећем изборном циклусу десница имати приличне шансе да уз неку коалициону сарадњу поново формира власт“, закључује Рајко Петровић за Спутњик.
У Каталонији је у октобру 2017. одржан референдум о независности упркос противљењу централних власти у Мадриду. Потом је каталонски парламент прогласио независност. Тадашња влада је суспендовала аутономију Каталоније, сменила њену владу, распустила парламент и увела директну управу Мадрида у том региону.
