https://sputnikportal.rs/20210723/jadransko-more-nikada-nije-bilo-slanije-1127707889.html
Јадранско море никада није било сланије
Јадранско море никада није било сланије
Sputnik Србија
Јадранско море никада није било сланије
2021-07-23T22:16+0200
2021-07-23T22:16+0200
2021-08-26T03:14+0200
јадранско море
со
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112289/51/1122895130_0:167:1921:1247_1920x0_80_0_0_46fbf0631c1e80941cad0502cd7edb26.jpg
Ови резултати објављени су у угледном часопису „Фронтирс ин марин сајенс“, који је рангиран у првих десет одсто часописа у подручју биологије мора и вода.У истраживању се наводи да су током лета и јесени 2017. године у јужном Јадрану и на Палагрушком прагу забележене појаве изузетно високих вредности површинског салинитета (вредности салинитета преко 39 промила).Наведено сазнање је подстакло хрватске и италијанске истраживаче да се детаљније забаве просторном и временском екстензијом ове појаве.Током истраживања научници су анализирали бројне доступне податке. У анализи су обухваћени подаци мерења бродским мултипараметарским сондама, аутономним вертикално-узоројућим пловцима (тзв. АРГО пловци), даљински управљаним океанографским подморницама (тзв. глајдери), сателитима који мере површину нивоа мора, као и подаци добијени океанографским моделом Средоземља који асимилује сателитска и друга мерења и даје најквалитетнији приказ тродимензионалних океанографских поља.Анализе које је спровео овај тим научника објасниле су разлоге појаве вода овако високог салинитета. Појава је делом проузрокована појачаним дотоком вода високог салинитета из Леванта и Јонског мора, а делом због процеса у самом Јадрану, преносе Вијести.Сами процеси се одвијају на временским скалама од неколико дана па до десетак година, а обухватају четири кључна феномена. Први се односи на тзв. Јадранско-јонску бимодалну осцилацију, која иначе узрокује снажне осцилације физичких и биохемијских варијабла у Јадрану с периодом од пет до десет година, а у последњих десетак година узрокује изражен донос сланих и ултраолиготрофних вода у Јадран. Други процес је везан уз врло ниске протоке ријека до годину дана пре појаве високих површинских салинитета, узроковане мањком падавина у ширем подручју Јадрана.Три од четири горе наведена процеса су већ документована у Средоземљу као последица климатских промена, које ће у будућности донијети још топлија и сушнија лета, мање протоке река и последично јаче загревање и заслањивање површинског слоја мора.Како је живот у мору, од планктона преко риба до бактерија, зависан од температуре, салинитету и доступним храњивим солима, опажене промене ће сигурно имати значајан утицај на живот у Јадрану. Такви учинци су већ забележени и документовани у неколико последњих деценија, на пример, улаз нових рибљих врста, промене у односима и обиљу бактеријских заједница, нестанак врста хладнијих мора.
https://sputnikportal.rs/20210614/u-jadranu-uocena-mala-ali-opaka-meduza-1125624938.html
https://sputnikportal.rs/20210622/jadransko-more-polako-postaje-bara-upozorenje-hrvatskog-biologa-video-1125715491.html
јадранско море
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
jadransko more nikad slanije salinitet
jadransko more nikad slanije salinitet
Јадранско море никада није било сланије
22:16 23.07.2021 (Освежено: 03:14 26.08.2021) Хрватски тим научника је у сарадњи с италијанским колегама објавио најновије резултате истраживања који указују на досад незабиљежене вредности салинитета Јадрана, објавио је Институт Руђер Бошковић.
Ови резултати објављени су у угледном часопису „
Фронтирс ин марин сајенс“, који је рангиран у првих десет одсто часописа у подручју биологије мора и вода.
У истраживању се наводи да су током лета и јесени 2017. године у јужном Јадрану и на Палагрушком прагу забележене појаве изузетно високих вредности површинског салинитета (вредности салинитета преко 39 промила).
То је први пут да су тако високе вредности забележене у Јадрану, а захватале површину мора до дубине од тридесетак метара. Иначе, та појава је уобичајена у многоструко сланијем и топлијем Леванту, где се и ствара најсланија вода у Средоземљу, тзв. Левантинска интермедијарна вода.
Наведено сазнање је подстакло хрватске и италијанске истраживаче да се детаљније забаве просторном и временском екстензијом ове појаве.
Током истраживања научници су анализирали бројне доступне податке. У анализи су обухваћени подаци мерења бродским мултипараметарским сондама, аутономним вертикално-узоројућим пловцима (тзв. АРГО пловци), даљински управљаним океанографским подморницама (тзв. глајдери), сателитима који мере површину нивоа мора, као и подаци добијени океанографским моделом Средоземља који асимилује сателитска и друга мерења и даје најквалитетнији приказ тродимензионалних океанографских поља.
Анализе које је спровео овај тим научника објасниле су разлоге појаве вода овако високог салинитета. Појава је делом проузрокована појачаним дотоком вода високог салинитета из Леванта и Јонског мора, а делом због процеса у самом Јадрану, преносе Вијести.
Сами процеси се одвијају на временским скалама од неколико дана па до десетак година, а обухватају четири кључна феномена. Први се односи на тзв. Јадранско-јонску бимодалну осцилацију, која иначе узрокује снажне осцилације физичких и биохемијских варијабла у Јадрану с периодом од пет до десет година, а у последњих десетак година узрокује изражен донос сланих и ултраолиготрофних вода у Јадран. Други процес је везан уз врло ниске протоке ријека до годину дана пре појаве високих површинских салинитета, узроковане мањком падавина у ширем подручју Јадрана.
Трећи процес се односи на изражен доток сунчеве енергије на површину мора током лета и ране јесени, када је време топлије од просека и с мало ветра, односно са слабо израженим вертикалним мешањем у степену мора и раслојавањем воде на изразито топлији површински слој и хладнији средишњи и слој на дну. Последично, четврти процес укључује изражено испаравање и губитак воде с површине мора.
Три од четири горе наведена процеса су већ документована у Средоземљу као последица климатских промена, које ће у будућности донијети још топлија и сушнија лета, мање протоке река и последично јаче загревање и заслањивање површинског слоја мора.
Како је живот у мору, од планктона преко риба до бактерија, зависан од температуре, салинитету и доступним храњивим солима, опажене промене ће сигурно имати значајан утицај на живот у Јадрану. Такви учинци су већ забележени и документовани у неколико последњих деценија, на пример, улаз нових рибљих врста, промене у односима и обиљу бактеријских заједница, нестанак врста хладнијих мора.
