Мистерије старог Египта: Из потопљеног древног града „израњају“ нова важна открића /видео, фото/
22:05 24.07.2021 (Освежено: 03:14 26.08.2021)
© REUTERS / The Egyptian Ministry of Antiquities/Handout
Пратите нас
Некада се мислило да је његово постојање мит, а данас из овог египатског града не престају да „израњају“ нова открића.
Пре него што је у његовој непосредној близини 331. године пре нове ере Александар Велики подигао древну Александрију, Тонис-Хераклион је био највећа египатска лука, чвориште преко којег је сва роба из Грчке и Медитерана ишла ка Египту.
Постојање Тонис-Хераклиона (египатско и грчко име града) су многи дуго сматрали легендом, попут Атлантиде, све док га археолози 2001. године нису открили на дну мора, у близини данашње Александрије.
Град је вероватно основан око 13. века пре наше ере, преживео је различите природне катастрофе и на крају потпуно потонуо у дубине Медитерана у 13. веку наше ере.
Ново откриће у Тонис-Хераклиону
Од 2001. године, археолози непрестано истражују овај подводни локалитет, а он их је до сада обрадовао бројним великим открићима.
Сада су рониоци су пронашли остатке војног брода и погребни комплекс који указује на присуство грчких трговаца, саопштиле су власти.
Remains of a 2nd century BC military vessel and a 4th century BC funerary area in the ancient sunken city of Thônis-Heracleion/#Egypt discovered.
— Nina Willburger (@DrNWillburger) July 20, 2021
👉 https://t.co/7o44tJI0sY#Archaeology pic.twitter.com/8KpcXTHQon
Војни брод који је открио египатско-француски тим на челу са експертима Европског института за подводну археологију, потонуо је када се чувени храм Амона, поред кога је био усидрен, срушио на њега. Стручњаци процењују да се то догодило у другом веку пре нове ере.
Прелиминарне студије показују да је 25 метара дуг брод равног дна, са веслима и великим једром, био изграђен на класичан начин и да је имао и карактеристике древне египатске конструкције, саопштило је египатско Министарство за туризам и антиквитете.
У другом делу града, тим је пронашао остатке великог грчког гробља са почетка 4. века п.н.е.
„Ово откриће предивно илуструје присуство грчких трговаца који су живели у граду“, навело је министарство и појаснило да је Грцима било дозвољено да се населе ту у време позних фараонских династија.
„Изградили су своја светилишта око великог храма Амона. Та светилишта су уништена истовремено и њихови остаци су се помешали са остацима египатског храма“, додаје се у саопштењу, преноси „Национална географија“.
