Фото-прича: Како животиње са севера издржавају на плус 40 у Зоолошком врту у Београду
17:30 29.07.2021 (Освежено: 03:14 26.08.2021)
Пратите нас
Током жестоког таласа врућина завирили смо у Београдски зоолошки врт да видимо како се животиње боре са готово тропским температурама – нарочито оне које потичу из северних крајева.
Шта да ради, рецимо, један поларни медвед, коме је уместо ледом окованог острва место боравишта постала ужарена српска престоница? Или пак арктички вук, који уместо да свој траг оставља у дубоком снегу, спас од врелине покушава наћи у дубокој хладовини.
Тибетански огрличар у поподневној дремки
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Арктички бели вукови
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Запослени у Зоо-врту су ту да на сваки начин помогну његовим „становницима“, не би ли што лакше поднели тропске температуре.
По речима биолога Кристијна Оварија, свако годишње доба има своје изазове, али с обзиром на дугогодишње искуство, запослени у Бео зоо-врту успевају да одговоре на изазове.
Нилски коњи освежење налазе у базену
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Лети је услед високих температура и жеге највећи проблем како животињама надоместити воду. Што се тиче пијаће воде, појилице морају неколико пута дневно да се перу, свежу воду животиње увек морају да имају“, наглашава биолог Овари.
Када је у питању исхрана, по његовим речима, као и код људи, апетит животиња опада при високим температурама, али се запослени труде да им у исхрану уврсте воће и поврће да би надоместили течност и спречили дехидрацију.
Биолог Кристијан Овари
© Sputnik / Лола Ђорђевић
По речима Оварија, спас од летње жеге животиње траже у базенима, пећинама, шталама које су увек отворене, у хладовини, а у помоћ им прискачу и радници Бео зоо-врта који их у летњим месецима свакодневно туширају, понекад и више пута дневно.
Управо, током нашег обиласка Врта добре наде, било је време за туширање главне звезде Зоо-врта – слонице Твиги. Колико ће времена трајати њено „бањање“, одлучује сама. Понекад, као данас, она ужива у туширању, а некада се само незаинтересовано окрене и оде, што управо и показује њену природу, објашњава нам Овари.
Следећа наша дестинација је савремени пингвинаријум наткривен посебним двовисинским мрежама за сенчење (доња мрежа штити базен, а горња мрежа штити доњу) које пружају животињама заштиту од сунчевих зрака , а у коме је породица“ Хумболт пингвина“ учила тромесечно младунче да рони и хвата рибу.
По речима пи-ара „Врта“ Андреје Манојловића, младунче је рођено пре три месеца али му још није одређен пол јер се то код пингвина ради путем анализе ДНК перја, а с обзиром да се испилио на Велики петак, највероватније ће се звати Петко или Петка.
Породица“ Хумболт пингвина“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Да велика врућина никако не одговара становницима „Врта добре наде“, па и оним који долазе из тропских крајева потврђују и бели бенгалски тигар који време углавном проводи одмарајући у хладовини. Попут њега, и остале велике мачке избегавају сунце и радије бирају дремку у сенци великих стабала.
Велике мачке избегавају сунце и радије бирају дремку у сенци великих стабала.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Бенгалски бели тигар
Запослени у Бео зоо врту су мислили и на птице које поред надстрешнице које им обезбеђују хлад имају уграђене и прскалице са водом којим се додатно освежавају.
Наш обилазак Београдског зоо врта завршавамо код њеног најстаријег становника - алигатора Мује, који се сматра најстаријим живим припадником своје врсте на свету. По говору тела рекло би се да и он само чека пад температуре, па да одахне…
Амерички алигатор Муја
© Sputnik / Лола Ђорђевић
