https://sputnikportal.rs/20210730/revolucija-to-smo-mi--vek-od-rodjenja-jozefa-bojsa-1127924708.html
Револуција, то смо ми – век од рођења Јозефа Бојса
Револуција, то смо ми – век од рођења Јозефа Бојса
Sputnik Србија
Ове године навршава се тачно сто година од рођења Јосефа Бојса, аутора заслужног за развој појмова из нове уметности попут директна демократија, социјална... 30.07.2021, Sputnik Србија
2021-07-30T18:56+0200
2021-07-30T18:56+0200
2021-07-30T18:56+0200
култура
изложба
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1e/1127924419_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_d047f85ce2e0b3f55d00d4ec0c8a6676.jpg
Поводом стогодишњице рођења Јозефа Бојса, једног од најзначајнијих уметника светске уметничке сцене после Другог светског рата и Димитрија Башичевића Мангелоса, родоначелника концептуалне уметничке праксе код нас, од 26. августа до 18. септембра у Галерији Гете Института, Уметничком простору У10 и Новој галерији визуелних уметности НГВУ у Београду биће организована изложба „Јозеф Бојс и Мангелос - 100 година и уметност данас“.Јозеф Бојс и Мангелос Поред тога што је један од најзначајнијих уметника светске уметничке сцене после Другог светског рата, Бојс је остварио значајан утицај на ствараоце из наше средине. Најпре су се уметници тзв. „нове уметности“ седамдесетих, попут Марине Абрамовић и Раше Тодосијевића сусрели са Јозефом Бојсом у Единбургу 1973, да би следеће године Бојс био гост Априлских сусрета у Студентском културном центру у Београду. За разлику од Бојса, Димитрије Башичевић Мангелос чији се радови налазе у колекцијама галерије Тејт, МОМА и у Карнеги музеју, ипак није опсежније представљан на нашим просторима. Он већ почетком четрдесетих започиње негирање традиционалне уметничке форме, да би као критичар, са историјским текстом „Априлске тезе“ поставио основе нове уметности у нашем региону, прогласивши акцију и процес као основни садржај и резултат уметности. Његово име носи назив награде за најбољег младог визуелног уметника у Србији која им већ 20 година омогућава резиденцијални боравак у Њујорку. Оригинални радови Бојса и Магелоса у Београду На изложби „Јозеф Бојс и Мангелос - 100 година и уметност данас“ кустоса Иване Башичевић Антић, др Селмана Тртоваца, тима У10 и НГВУ биће представљени радови, фотографије, графике и мултипли Јосефа Бојса и Мангелоса, а однос легата ова два генија са савременом уметничком сценом у Србији биће тема поставке у просторијама галерије У10. У галерији НГВУ публика ће моћи да види неке од оригиналних радова Димитрија Башичевића Мангелоса и вредних мултипли Јозефа Бојса, а свакодневно ће се емитовати филм о Мангелосу под називом „Једно дело“ аутора Евелине Турковић и Ане Марије Хабјан. Карл Хајнц Румени, колекционар који за ову изложбу позајмљује Бојсова дела, одржаће предавање „О колекцији и личним искуствима у односу са Бојсом”. Такође, изложбу ће пратити разговор о уметницима са Биљаном Томић и Јерком Денегријем у просторијама Гете Института. Промоција студије о историјској авангарди под називом „Црвени хоризонти“ Дејана Сретеновића такође ће бити одржана као пратећи програм изложбе, у сарадњи са Зораном Пантелићем, док ће у библиотеци Гете института бити приказан филм о Јозефу Бојсу. Изложба ће се након Београда у нешто измењеном облику приказати и у Музеју савремене уметности у Бања Луци и Загребу.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, изложба
Револуција, то смо ми – век од рођења Јозефа Бојса
Ове године навршава се тачно сто година од рођења Јосефа Бојса, аутора заслужног за развој појмова из нове уметности попут директна демократија, социјална скулптура и социјална пластика. Заговарао је тезе да је сваки човек уметник и „револуција то смо ми“ и директно је утицао на уметнике са наших простора.
Поводом стогодишњице рођења Јозефа Бојса, једног од најзначајнијих уметника светске уметничке сцене после Другог светског рата и Димитрија Башичевића Мангелоса, родоначелника концептуалне уметничке праксе код нас, од 26. августа до 18. септембра у Галерији Гете Института, Уметничком простору У10 и Новој галерији визуелних уметности НГВУ у Београду биће организована изложба „Јозеф Бојс и Мангелос - 100 година и уметност данас“.
Поред тога што је један од најзначајнијих уметника светске уметничке сцене после Другог светског рата, Бојс је остварио значајан утицај на ствараоце из наше средине. Најпре су се уметници тзв. „нове уметности“ седамдесетих, попут Марине Абрамовић и Раше Тодосијевића сусрели са Јозефом Бојсом у Единбургу 1973, да би следеће године Бојс био гост Априлских сусрета у Студентском културном центру у Београду.
За разлику од Бојса, Димитрије Башичевић Мангелос чији се радови налазе у колекцијама галерије Тејт, МОМА и у Карнеги музеју, ипак није опсежније представљан на нашим просторима. Он већ почетком четрдесетих започиње негирање традиционалне уметничке форме, да би као критичар, са историјским текстом „Априлске тезе“ поставио основе нове уметности у нашем региону, прогласивши акцију и процес као основни садржај и резултат уметности.
Његово име носи назив награде за најбољег младог визуелног уметника у Србији која им већ 20 година омогућава резиденцијални боравак у Њујорку.
Оригинални радови Бојса и Магелоса у Београду
На изложби „Јозеф Бојс и Мангелос - 100 година и уметност данас“ кустоса Иване Башичевић Антић, др Селмана Тртоваца, тима У10 и НГВУ биће представљени радови, фотографије, графике и мултипли Јосефа Бојса и Мангелоса, а однос легата ова два генија са савременом уметничком сценом у Србији биће тема поставке у просторијама галерије У10.
У галерији НГВУ публика ће моћи да види неке од оригиналних радова Димитрија Башичевића Мангелоса и вредних мултипли Јозефа Бојса, а свакодневно ће се емитовати филм о Мангелосу под називом „Једно дело“ аутора Евелине Турковић и Ане Марије Хабјан.
Карл Хајнц Румени, колекционар који за ову изложбу позајмљује Бојсова дела, одржаће предавање „О колекцији и личним искуствима у односу са Бојсом”. Такође, изложбу ће пратити разговор о уметницима са Биљаном Томић и Јерком Денегријем у просторијама Гете Института.
Промоција студије о историјској авангарди под називом „Црвени хоризонти“ Дејана Сретеновића такође ће бити одржана као пратећи програм изложбе, у сарадњи са Зораном Пантелићем, док ће у библиотеци Гете института бити приказан филм о Јозефу Бојсу.
Изложба ће се након Београда у нешто измењеном облику приказати и у Музеју савремене уметности у Бања Луци и Загребу.
