Црну Гору не интересује „Отворени Балкан“
08:26 16.08.2021 (Освежено: 13:50 11.10.2021)
© Sputnik / Александар Милачић
Пратите нас
„Црној Гори, као најнапреднијем кандидату за чланство у ЕУ, више одговара иницијатива Заједничко регионално тржиште у оквиру Берлинског процеса, него недавно успостављени Отворени Балкан (Open Balkan), где су засада Србија, Северна Македонија и Албанија“, рекла је за „Вијести“ главни преговарач Црне Горе са ЕУ Зорка Kордић.
Како пише тај лист, из Европске комисије поручују да регион треба да напредује у успостављању заједничког регионалног тржишта
„Верујем да европска перспектива уједињује све земље западног Балкана и да, уместо увођења нових регионалних иницијатива, треба да се фокусирамо на што бољу имплементацију постојећих како бисмо остварили оно што је, верујем, заједнички циљ свих земаља региона – чланство у ЕУ”, рекла је Kордићева.
ЕK је поздравила посвећеност балканских лидера регионалној сарадњи, али указује на значај укључивања целог региона.
„Разумемо жељу да се иде напред. У исто време, процес који укључује читав регион западног Балкана је од суштинског значаја. У том контексту, важно је да регион напредује у успостављању заједничког регионалног тржишта, што је политичка обавеза коју је шест лидера региона преузело на самиту у Софији прошле јесени”, рекла је за „Вијести“ портпарол ЕK Ана Писонеро Хернандез.
Србија, Северна Македонија и Албанија потписале су крајем јула споразуме чији је циљ олакшавање трговине у регији, стварање јединственог тржишта рада и међусобна помоћ у ванредним ситуацијама. Та регионална иницијатива је названа Отворени Балкан, а раније се звала Мини шенген.
Kордићева каже да, с обзиром на то да је Црна Гора најнапреднија држава кандидат за чланство у ЕУ, Влада Црне Горе подржава успешну имплементацију регионалних иницијатива искључиво као инструмент брже интеграције у ЕУ.
„Стога се првенствено фокусирамо на реализацију акционог плана заједничког регионалног тржишта у окриљу Берлинског процеса, као политичке иницијативе која обухвата све државе западног Балкана“, казала је Kордићева, одговарајући на питање да ли Влада размишља да се придружи иницијативи Отворени Балкан.
Наводи да је заједничко регионално тржиште инклузивније од Отвореног Балкана јер поред четири слободе кретања, адресира и дигиталну инфраструктуру, иновације и јединствену инвестициону политику према стандардима ЕУ.
„Kомплементарно је нашем стремљењу чланства у ЕУ и пружа оквир за коришћење средстава из економског и инвестиционог плана за западни Балкан у вредности од девет милијарди евра. Верујем и да мере ране интеграције у контексту ревидиране методологије приступања ЕУ можемо боље остварити кроз заједничко регионално тржиште, које је свеобухватнија иницијатива од Отвореног Балкана“, казала је Kордићева.
Приоритет Црне Горе је заједничко тржиште под окриљем ЕУ
© Sputnik / Спутњик
Ни бивша влада Душка Марковића није прихватила ову иницијативу која је иницирана на састанку Вучића, Раме и Заева у Новом Саду, у новембру 2019. Тада је из бивше владе објашњено да Црна Гора већ има отворено тржиште и нема никаквих трговинских и других баријера према другим државама, већ да је иницијатива била потреба оних земаља које су једне другима постављале баријере.
Након покретања иницијативе Отворени Балкан део јавности у Црној Гори и региону критиковао је иницијативу упозоравајући да је то „замена за ЕУ“ и да ће је Вучић искористити за јачање политичког утицаја Србије у региону. Премијер тзв. Kосова Аљбин Kурти назвао је „иницијативу отвореном за руске интересе“.
Kазао је и да заједничко тржиште није могуће све док Србија не прихвати да се суочи са прошлошћу.
Цифакис: Припрема за јединствено тржиште ЕУ
Професор политичких наука и међународних односа на Универзитету Пелопонез, Николаос Цифакис не слаже се са ставовима да је иницијатива замена за ЕУ, јер, како каже, политика проширења ЕУ захтева од земаља западног Балкана да унапреде регионалну сарадњу и развију функционалну тржишну економију која се може носити са притисцима конкуренције тржишних снага јединственог тржишта ЕУ.
„У том погледу, ако су иницијативе попут Отвореног Балкана отворене у смислу чланства, оне могу, у принципу, помоћи својим члановима да се припреме за могућност приступања далеко конкурентнијем тржишту ЕУ“, рекао је Цифакис за „Вијести“.
Додаје да је сада на три оснивача (Албанија, Северна Македонија и Србија) да осталим земљама западног Балкана објасне шта би иницијатива Отворени Балкан могла донети, а што се не може десити у оквиру договореног заједничког регионалног тржишта Берлинског процеса.
Он сматра да Црна Гора треба да се придружи иницијативи.
„Србија и западни Балкан представљају око 30 одсто, односно 45 одсто црногорског извоза. С обзиром на размере њене зависности од трговине са својим непосредним суседима, Црна Гора не може себи дозволити да изгуби ниједну прилику која би могла унапредити економске односе са овим земљама“, каже Цифакис.
За придруживање Црне Горе иницијативи залаже се Демократски фронт, док се остале партије, чланице власти, нису изјашњавале.
„Влада Црне Горе је још једном пропустила добру прилику да ова земља буде део важног пројекта читавог региона. Црна Гора треба што пре да се придружи овој иницијативи и повеже са напретком овог дела Европе. Честитке и високо поштовање за велики искорак у повезивању грађана Балкана“, написао је на Твитеру један од лидера ДФ-а Андрија Мандић након потписивања иницијативе.
САД и Немачка подржавају стварање заједничког тржишта
Из немачке Владе су за косовски „Газета Експрес“рекли да је свака регионална сарадња корисна и да би требало да буде инклузивна и отворена за свих шест земаља у региону.
„Свака регионална сарадња на западном Балкану је корисна. Истовремено, важно је да сарадња остане инклузивна и отворена за свих шест земаља у региону. Стога снажно подржавамо акциони план за заједничко регионално тржиште“, рекао је портпарол немачке Владе.
Регионалну сарадњу, у складу са правилима и стандардима ЕУ, подржавају и Сједињене Америчке Државе.
„Охрабрујемо регионалне лидере да трагају за приликама да смање трговинске баријере, подигну економску конкурентност и изграде регионално интегрисане и отпорне економије, које пружају оно што је грађанима неопходно“, рекао је портпарол Стејт дипартмента Нед Прајс за „Глас Америке“(ВОА), одговарајући на питање да прокоментарише позицију САД када је реч о иницијативи Отворени Балкан с једне и Берлинског процеса с друге стране.
Он је навео да је „стварање заједничког регионалног тржишта – које обезбеђује слободно кретање људи, робе и услуга – кључно за привлачење инвестиција и подстицање економског раста“.
„Иницијатива никога не угрожава“
Александар Вучић је након потписивања иницијативе рекао да у њој нема ничег лошег, да је „она добра за све наше људе и никога не угрожава“.
Он је казао да је иницијатива отворена за све у региону и нагласио да не разуме зашто јој не приђу, посебно БиХ и Црна Гора.
Заев је поручио да регион мора да сарађује.
„Наш регион је мали, морамо да сарађујемо, да се помажемо и интегришемо, због наших грађана“, поручио је Заев.
Он је казао да у региону има приближно 18 милиона људи и да је то врло озбиљан капитал за јачање економија.
Рама је рекао да у случају Србије и тзв. Kосова иницијатива даје грађанима и привреди на знање да су сви једнаки и поред чињенице да на институционалном нивоу између њих постоји још једно отворено питање.
Албански премијер је почетком августа индиректно, током отварања граничног прелаза са Црном Гором, Затријебачка Цијевна-Грабон, рекао да Црну Гору види у иницијативи Отворени Балкан.
„Није довољна само изградња инфраструктуре и није довољно да се изгради само један овакав величанствени гранични прелаз, уколико не уклонимо све тарифне и нетарифне баријере између наших грађана и уколико не подстакнемо несметану комуникацију и пролаз грађана“, рекао је Рама.
БиХ неодлучна, раније била против
Министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић рекла је за „Би-би-си“ да Председништво БиХ још није донело одлуку о иницијативи Отворени Балкан.
Она је казала да је свака иницијатива позитивна, ако није у сукобу са заједничким регионалним тржиштем.
„Заједничко регионално тржиште у оквиру Берлинског процеса, практично је објединило обим свих модалитета тржишног повезивања на западном Балкану. Процеси регионалне сарадње треба да буду ефикасни и морају нас водити ближе Европској унији и бити под окриљем Европске уније“, рекла је Турковићева.
Она је у новембру 2020. за новинску агенцију „Анадолија“ рекла да Мини Шенген није привлачан за ову земљу.
„Од момента када је потписано заједничко регионално тржиште у оквиру Берлинског процеса, а које је такође базиране на четири слободе, тзв. Мини Шенген је практично идејно изгубио на значају, с обзиром на то да је заједничко регионално тржиште у оквиру Берлинског процеса, практично објединило обим свих модалитета тржишног повезивања на западном Балкану“, рекла је тада Турковићева.
Непосредно пред састанак у Скопљу, председавајући Већа министара Зоран Тегелтија рекао је да је БиХ спремна да буде део сваког пројекта којим ће бити унапређена економска сарадња земаља Балкана.
Kрајњи циљ, приступање ЕУ, није се променио
Из ЕK подсећају да је регионална сарадња суштински елемент европске перспективе западног Балкана и саставни дио процеса стабилизације и придруживања.
„Доносимо значајне инвестиционе могућности у регион кроз економски и инвестициони план. Сада је на региону да их добро искористи тако што ће искористити свој пуни економски потенцијал и успоставити заједничко регионално тржиште засновано на правилима ЕУ“, рекла је Ана Писонеро Хернандез за „Вијести“.
Она подсећа да је овај економски и инвестициони план саставни део подршке западном Балкану на путу ка ЕУ, са користима за регион и за ЕУ.
„Успешна регионална економска интеграција помоћи ће у отварању пута ка дубљој економској интеграцији са јединственим тржиштем ЕУ. Kрајњи циљ, приступање ЕУ, није се променио“, поручила је Ана Писонеро Хернандез.
„Не може Албанија пасти под српски утицај“
На питање постоји ли опасност од ширења политичког утицаја Србије на Балкану кроз иницијативу, Цифакис је одговорио да се нико озбиљно не плаши да би Албанија могла пасти под српски утицај.
„Постоји опасност да би иницијатива Отворени Балкан могла појачати постојеће линије раздвајања у региону, као и да би њено успостављање могло представљати ново бојиште за косовска и босанска питања. Ако Србија, Албанија и Северна Македонија желе да избегну тај ризик, требало би да обрате посебну пажњу на бриге осталих земаља западног Балкана и дају приоритет укључивости процеса“, рекао је Цифакис.
Рама је, раније одговарајући на критике, казао да ко каже да је ово иницијатива осмишљена у подрумима бивше Југославије, за прекомпоновање Југославије и давање хегемоније Србији, живи у паралелном свету.
„Друго, живи за политику, а не ради повећања благостања и јачања мостова међу људима... И треће, заборавља да ако овако почнемо, онда можемо рећи да је и ЕУ велика Југославија. ЕУ је велика Југославија, а ово је мала Југославија… Али у ствари не, ово је ни више ни мање него стварање простора који живи по принципима, вредностима и механизмима ЕУ, док се свака од земаља труди да се интегрише у ЕУ“, рекао је Рама, преноси „Ал Џазира Балкан“.
Регионална интеграција генерише до 6,7 одсто додатног БДП-а
Лидери западног Балкана су у новембру прошле године на састанку у оквиру Берлинског процеса усвојили јединствени акциони план за заједничко регионално тржиште.
План обухвата регионалну трговинску област, која се заснива на четири слободе, и друге области дигитализације, иновација, инвестиција и развоја индустрије.
Учесници састанка су оценили да регион западног Балкана са 18 милиона становника представља важно тржиште за компаније и одскочну даску за приступ тржиштима у ЕУ и ван ње.
Стога, како су закључили, регионална економска интеграција може генерисати до 6,7 одсто додатног БДП-а.
Навели су да ће кључни трговински споразум у региону, ЦЕФТА, допринети реализацији акционог плана кроз: смањење времена чекања на прелазима за 30 одсто, обезбеђење услуга инспекцијских служби 24 сата, седам дана у седмици на прелазима у оквиру зелених коридора, смањење трошкова и уштеду времена кроз програме узајамног признавања, коришћењем јединственог документа за седам тржишта, успостављање регионалног тржишта електронске трговине, које ће бити на располагању пре свега малим и средњим предузећима, елиминисање нецаринских баријера и обезбеђење подршке на путу ка јединственом тржишту ЕУ.
Прочитајте још:
