https://sputnikportal.rs/20210825/sljiva-kao-malina-cena-drasticno-skocila-a-bice-jos-visa-1128799977.html
Шљива као малина: Цена драстично скочила, а биће још виша
Шљива као малина: Цена драстично скочила, а биће још виша
Sputnik Србија
Шљива као малина: Цена драстично скочила, а биће још виша
2021-08-25T14:26+0200
2021-08-25T14:26+0200
2022-08-26T13:08+0200
економија
цена
шљиве
србија – економија
привреда и пољопривреда
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111022/69/1110226906_0:90:1920:1170_1920x0_80_0_0_dfb1ed1bcbeffc009e177f33af7a1bd9.jpg
Сезона бербе националне воћке одмиче, „чачанска лепотица“ је обрана, при крају је „чачанска родна“, а потом следи берба „стенлеја“, водеће сорте. Према тренутном стању у шљивицима и откупној цени, произвођачи би требало да буду задовољни. Мањи род, који је последица неповољних временских прилика, као и код малине и купине, надоместиће цена која је рекордна.„Шљива је родила „шарено“, више лоше него добро, што показују прве откупне цене које су у просеку 40 динара за килограм. И поред мањег рода, квалитет плодова је изузетно добар. Суша је учинила своје, те су плодови мало ситнији, али је већи садржај суве материје. Овогодишњим ценама произвођачи могу бити задовољни. Некада смо причали да је цена од 20 евроценти добра, међутим, с обзиром да је све оно што се улаже у производњу поскупело бар за трећину, реална откупна цена за килограм треба да буде 35 до 40 динара, како би произвођач имао интерес да ради и оствари солидан приход од свог рада“, каже Јован Милиновић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе.Солидним родом од 70 тона на 2,5 хектара, као и откупном ценом, „дупло вишом него лане“, задовољан је Никола Гентић из Голе Главе код Ваљева.„По свему судећи, откупна цена би до краја бербе могла да изађе и на свих 50 динара за килограм. Ова година би требала да буде узор за следеће. Лане смо практично били на нули, са откупном ценом од 18 динара, на шта се осам динара одбије за берача, а преосталих десет остаје за прскање, резидбу и обраду, тако да нам није остало ништа. Ове године очекујемо зараду, али смо свесни да је оваквих година једна у десет“, каже Гентић.Све количине лањске суве шљиве из Србије су извезене због изузетно велике тражње за овим производом, тако да вишеструко награђивани на „Сајму шљива“ у Осечини Горан Симић из Горњег Црниљева, један од највећих произвођача и снабдевача у Србији, очекује и дефицит и веома високу цену тог производа на домаћем тржишту.„Ове папрене цене, да се „чачанка“ и „стенлеј“ откупљују за сушење или ракију по 40 динара, а да конзумна шљива у гајбицама припремљена за руско и немачко тржиште буде већ 50 динара, заиста се не памте. С друге стране, међутим, довешће до битних померања на тржишту јер је ипак нереално да цена сировине буде овако висока. Већ лане, шљива без коштице је имала цену од 360 динара, а ове године минимум ће бити 400 и када на то додате ПДВ и трговачку маржу, цена килограма у маркетима неће бити испод 600 динара. За тај новац потрошач може да купи 20 векни хлеба и буде „миран“ скоро месец дана, тако да је питање ко ће се определити за суву шљиву, а ми зависимо од крајњег потрошача“, упозорава Симић.Подгорина са Осечином, са милион стабала шљиве, највећи је произвођач српске националне воћке, од које живи скоро 70 одсто становништва. Тамошњи, 16. међународни „Сајам шљиве“ заказан је за овај викенд, уз максималне противепидемијске мере.„Представиће се 60 домаћих излагача шљиве и свих производа од ње, од суве и чоколадиране, преко џема, пекмеза и слатка, до шљиваног колача и ракије, а своје штандове ће имати и наше збратимљене општине из Словеније и Хрватске“, најављује Никола Томић, председник општине Осечина, пише „Блиц Бизнис“.
https://sputnikportal.rs/20210721/sljive-nema-ni-za-slatko-strucnjaci-ocekuju-za-trecinu-manji-rod-1127618677.html
https://sputnikportal.rs/20210720/srpske-sljive-u-nemackim-supermarketima-poznata-i-cena-1127585863.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111022/69/1110226906_120:0:1800:1260_1920x0_80_0_0_55b2d5c08e9a1f75be51798a20a445e3.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
шљиве, суве шљиве, цена, цена шљива, цена сувих шљива, суве шљиве цена, šljive, suve šljive, cena, cena šljiva, cena suvih šljiva, suve šljive cena
шљиве, суве шљиве, цена, цена шљива, цена сувих шљива, суве шљиве цена, šljive, suve šljive, cena, cena šljiva, cena suvih šljiva, suve šljive cena
Шљива као малина: Цена драстично скочила, а биће још виша
14:26 25.08.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022) Попут малине, још један домаћи стратешки производ шљива, ове године има рекордну откупну цену која би до краја бербе могла да скочи на целих 50 динара за килограм. Род је, међутим, преполовљен, а крајња последица биће дефицит и изузетно скупа сува шљива у маркетима.
Сезона бербе националне воћке одмиче, „чачанска лепотица“ је обрана, при крају је „чачанска родна“, а потом следи берба „стенлеја“, водеће сорте. Према тренутном стању у шљивицима и откупној цени, произвођачи би требало да буду задовољни. Мањи род, који је последица неповољних временских прилика, као и код малине и купине, надоместиће цена која је рекордна.
„Шљива је родила „шарено“, више лоше него добро, што показују прве откупне цене које су у просеку 40 динара за килограм. И поред мањег рода, квалитет плодова је изузетно добар. Суша је учинила своје, те су плодови мало ситнији, али је већи садржај суве материје. Овогодишњим ценама произвођачи могу бити задовољни. Некада смо причали да је цена од 20 евроценти добра, међутим, с обзиром да је све оно што се улаже у производњу поскупело бар за трећину, реална откупна цена за килограм треба да буде 35 до 40 динара, како би произвођач имао интерес да ради и оствари солидан приход од свог рада“, каже Јован Милиновић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе.
Солидним родом од 70 тона на 2,5 хектара, као и откупном ценом, „дупло вишом него лане“, задовољан је Никола Гентић из Голе Главе код Ваљева.
„По свему судећи, откупна цена би до краја бербе могла да изађе и на свих 50 динара за килограм. Ова година би требала да буде узор за следеће. Лане смо практично били на нули, са откупном ценом од 18 динара, на шта се осам динара одбије за берача, а преосталих десет остаје за прскање, резидбу и обраду, тако да нам није остало ништа. Ове године очекујемо зараду, али смо свесни да је оваквих година једна у десет“, каже Гентић.
Све количине лањске суве шљиве из Србије су извезене због изузетно велике тражње за овим производом, тако да вишеструко награђивани на „Сајму шљива“ у Осечини Горан Симић из Горњег Црниљева, један од највећих произвођача и снабдевача у Србији, очекује и дефицит и веома високу цену тог производа на домаћем тржишту.
„Ове папрене цене, да се „чачанка“ и „стенлеј“ откупљују за сушење или ракију по 40 динара, а да конзумна шљива у гајбицама припремљена за руско и немачко тржиште буде већ 50 динара, заиста се не памте. С друге стране, међутим, довешће до битних померања на тржишту јер је ипак нереално да цена сировине буде овако висока. Већ лане, шљива без коштице је имала цену од 360 динара, а ове године минимум ће бити 400 и када на то додате ПДВ и трговачку маржу, цена килограма у маркетима неће бити испод 600 динара. За тај новац потрошач може да купи 20 векни хлеба и буде „миран“ скоро месец дана, тако да је питање ко ће се определити за суву шљиву, а ми зависимо од крајњег потрошача“, упозорава Симић.
Подгорина са Осечином, са милион стабала шљиве, највећи је произвођач српске националне воћке, од које живи скоро 70 одсто становништва. Тамошњи, 16. међународни „Сајам шљиве“ заказан је за овај викенд, уз максималне противепидемијске мере.
„Представиће се 60 домаћих излагача шљиве и свих производа од ње, од суве и чоколадиране, преко џема, пекмеза и слатка, до шљиваног колача и
ракије, а своје штандове ће имати и наше збратимљене општине из Словеније и Хрватске“, најављује Никола Томић, председник општине Осечина,
пише „Блиц Бизнис“.