https://sputnikportal.rs/20210828/nemirna-vremena-drzave-masovno-vracaju-zlato-u-svoje-slamarice--srbija-ne-zaostaje-1129236976.html
Немирна времена: Државе масовно враћају злато у своје „сламарице“ — Србија не заостаје
Немирна времена: Државе масовно враћају злато у своје „сламарице“ — Србија не заостаје
Sputnik Србија
Злато је чувар вредности и сигурна лука у овим немирним временима и све земље, све велике централне банке су подигле учешће злата у девизним резервама као неку... 28.08.2021, Sputnik Србија
2021-08-28T17:05+0200
2021-08-28T17:05+0200
2021-08-28T17:05+0200
економија
србија
злато
девизне резерве
економија
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111205/25/1112052523_0:175:3016:1872_1920x0_80_0_0_619513dfaff9d3a323aa7ab4a41085df.jpg
Бројне државе попут Немачке, Холандије, Аустрије, Румуније већ дуги низ година прибегавају репатријацији златних резерви, а судећи према изјави гувернерке НБС Јоргованке Табаковић, то чини и Србија.Тако се, како је рекла, свих 36,7 тона злата у девизним резервама налази у нашој земљи, у трезору Народне банке Србије. Она је додала и да су у претходних неколико месеци транспортовали 12 тона злата купљених на тржишту прошле године, као и једну тону која је од раније била у Базелу, у Банци за међународна плаћања.Злато — сигурна лука у немирним временимаПрема речима Зорана Грубишића, некада се у појединим државама злато повлачило из популистичких разлога, како би га народ „видео“, али то данас више није случај.Како каже, највећи недостатак држања златних резерви у иностранству је његово депоновање које свакако представља одређени трошак и то што оно не даје неке камате, за разлику од хартија од вредности.Ризици пандемије враћају злато у матичне државеИван Николић из Економског института репатријацију злата последњих година објашњава, пре свега, ризицима који су се појавили током пандемије.На питање колико се последњих година злато користи у међународним плаћањима, Николић каже да је злато релативно лако одрживо, можете га продати, али је пре свега традиционална мера или гаранција ликвидности.Како наводи, државе своје златне резерве у иностранству држе, пре свега, у централним банкама најразвијених земаља, попут ФЕД-а у Њујорку, Дојче банке или Банке Енглеске у Лондону.„Али, златне резерве се држе и код комерцијалних банака које су највишег нивоа кредитног рејтинга. Дакле, није то ништа необично и представља уобичајену праксу“, напомиње Николић.У 2020. години централне банке у свету су увећале златне резерве за 275 тона. Народна банка Србије има 36,7 тона злата у вредности од 1,8 милијарди долара, што је 12,6 одсто девизних резерви земље.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
злато, србија, девизне резерве
злато, србија, девизне резерве
Немирна времена: Државе масовно враћају злато у своје „сламарице“ — Србија не заостаје
Злато је чувар вредности и сигурна лука у овим немирним временима и све земље, све велике централне банке су подигле учешће злата у девизним резервама као неку врсту реакције на актуелна дешавања, каже професор на Београдској банкарској академији Зоран Грубишић поводом тренда повлачења (репатријације) златних резерви у матичне државе.
Бројне државе попут Немачке, Холандије, Аустрије, Румуније већ дуги низ година прибегавају репатријацији златних резерви, а судећи према изјави гувернерке НБС Јоргованке Табаковић, то чини и Србија.
Тако се, како је рекла,
свих
36,7 тона злата у девизним резервама налази у нашој земљи, у трезору Народне банке Србије. Она је додала и да су у претходних неколико месеци транспортовали 12 тона злата купљених на тржишту прошле године, као и једну тону која је од раније била у Базелу, у Банци за међународна плаћања.
Злато — сигурна лука у немирним временима
Према речима Зорана Грубишића, некада се у појединим државама злато повлачило из популистичких разлога, како би га народ „видео“, али то данас више није случај.
„Разлоге за репатријацију злата последњих година видим пре свега у глобалним односима, односно постојању различитих кризних жаришта у свету и затезању односа између великих сила. Због тога је присутна нека општа нервоза и неизвесност, а у питању је делимично и пандемија вируса корона. Неког другог, објективног разлога за репатријацију злата нема, јер злато има вредност у девизним резервама, без обзира на то где државе одлуче да га држе. Међутим, када неко, што се колоквијално каже, ’повуче ногу‘, односно почне са враћањем злата у земљу, сви други гледају и питају се да ли он зна нешто што они не знају, па долази до ланчане реакције, односно почну и они да повлаче и тако долази до тренда који нема неко објективно објашњење, осим те глобалне нервозе услед затезања односа између светских центара моћи“, објашњава Грубишић.
Како каже, највећи недостатак држања златних резерви у иностранству је његово депоновање које свакако представља одређени трошак и то што оно не даје неке камате, за разлику од хартија од вредности.
Ризици пандемије враћају злато у матичне државе
Иван Николић из Економског института репатријацију злата последњих година објашњава, пре свега, ризицима који су се појавили током пандемије.
„Када имате тако изражене ризике поремећаја, пре свега поверења у кратком року, или тренутне шокове и дестабилизацију финансијског система, онда је много боље све своје резерве и имовину коју држите у иностранству имати у земљи. Са друге стране, држање резерви у иностранству носи неке трошкове, па их се на овај начин лишавамо. Када говоримо о девизним резервама земље, злато је само један део, а неке земље чак ни немају тај део девизних резерви, односно немају ни грама злата, што је опет легитимно. Али, ми као земља која има и своје производне капацитете који обезбеђују злато, а поготово у овом кризном периоду када је цена злата као традиционална мера вредности била изражена, држимо значајне количине злата у девизним резервама. То је било јако добро, а непосредно пред кризу смо чак и купили извесну количину злата, када је његова цена почела да расте“, каже Николић и додаје да се показало да је држава и по том основу значајно зарадила.
На питање колико се последњих година злато користи у међународним плаћањима, Николић каже да је злато релативно лако одрживо, можете га продати, али је пре свега традиционална мера или гаранција ликвидности.
Како наводи, државе своје
златне резерве у иностранству држе, пре свега, у централним банкама најразвијених земаља, попут ФЕД-а у Њујорку, Дојче банке или Банке Енглеске у Лондону.
„Али, златне резерве се држе и код комерцијалних банака које су највишег нивоа кредитног рејтинга. Дакле, није то ништа необично и представља уобичајену праксу“, напомиње Николић.
У 2020. години централне банке у свету су увећале златне резерве за 275 тона. Народна банка Србије има 36,7 тона злата у вредности од 1,8 милијарди долара, што је 12,6 одсто девизних резерви земље.
