https://sputnikportal.rs/20210828/neverovatno-otkrice-naucnici-u-laboratoriji-uzgojili-mini-mozak-on-razvio-oci-1129293032.html
Невероватно откриће: Научници у лабораторији узгојили мини-мозак, он развио очи
Невероватно откриће: Научници у лабораторији узгојили мини-мозак, он развио очи
Sputnik Србија
Научници у лабораторији узгојили мини-мозак, он развио очи
2021-08-28T20:50+0200
2021-08-28T20:50+0200
2021-08-28T20:50+0200
свет
живот
наука
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/1c/1129293003_0:746:853:1226_1920x0_80_0_0_56bf1cc8ad159f1f15d109a0b1a16f48.jpg
На сићушним органоидима мозга људског порекла, које су стручњаци узгојили у посудама, нарасле су две симетричне оптичке чашице, које на неки начин представљају развој система ока у људским ембрионима.Тај невероватан резултат помоћи ће научницима да боље разумеју процес развоја ока, као и настанак неких очних болести.„Наше истраживање је показало да мождани органоиди имају изузетну способност генерисања примитивне сензорне структуре осетљиве на светло, која има станичне типове сличне онима у нашему телу“, рекао је Џеј Гопалакришнан са Универзитета болнице Дизердоф у Немачкој.Мождани органоиди нису мозак у правом смислу те речи. Ради се о малим, тродимензионалним структурама које се узгајају из матичних ћелија, пише „Сајенс алерт“.У овом случају, стручњаци су усмерили развој матичних ћелија у мрље можданог ткива, без било чега што је налик мислима, емоцијама или свести. Такви „мини мозгови“ се користе у истраживачке сврхе како би се избегли неки етички проблеми. На њима се тестирају лекови или се, на пример, посматра њихов развој у неповољним условима.Овог пута су Гопалакришнан и његове колеге настојали да посматрају развој очију.Научници су и раније користили ембрионалне матичне ћелије за узгој оптичких чашица. Али уместо директног узгајања ових структура, Гопалакришнанов тим је желео да види да ли они могу да се узгајају као саставни део можданих органоида. Ово би могло да се користи за посматрање паралелног раста две врсте ткива, уместо само раста оптичких структура.Претходна истраживања развоја органоида указала су на постојање ретиналних ћелија, али оне нису развиле оптичке структуре, па је тим променио тактику. Нису покушали да наметну развој нервних ћелија у раним фазама неуронске диференцијације, али су у медиј за културу додали ретинол ацетат као помоћ при развоју ока.Оптичке чашице садржавале су различите врсте ретиналних ћелија, које су се организовале у неуронске мреже и реаговале на светлост, па је чак садржао и сочива и рожњаче.Коначно, структуре су показале ретиналну повезаност с регијама можданог ткива.„Верујемо да су ово органоиди следеће генерације који могу да помогну при развоју модела ретинопатија, насталих из раних неуроразвојних поремећаја“, написали су научници у студији, преноси Индекс.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
научници, лабораторија, вештачки мозак, очи, naučnici, laboratorija, veštački mozak, oči
научници, лабораторија, вештачки мозак, очи, naučnici, laboratorija, veštački mozak, oči
Невероватно откриће: Научници у лабораторији узгојили мини-мозак, он развио очи
Научници су објавили да су „мини мозгови“, узгојени у лабораторији из матичних ћелија, спонтано развили рудиментарне структуре ока.
На сићушним органоидима мозга људског порекла, које су стручњаци узгојили у посудама, нарасле су две симетричне оптичке чашице, које на неки начин представљају развој система ока у људским ембрионима.
Тај невероватан резултат помоћи ће научницима да боље разумеју процес развоја ока, као и настанак неких очних болести.
„Наше
истраживање је показало да мождани органоиди имају изузетну способност генерисања примитивне сензорне структуре
осетљиве на светло, која има станичне типове сличне онима у нашему телу“, рекао је Џеј Гопалакришнан са Универзитета болнице Дизердоф у Немачкој.
„Ти органоиди могу да нам помогну при проучавању интеракција мозга и очију током развоја ембриона, моделирању урођених поремећаја мрежњаче и стварању ретиналних ћелија за пацијенте са персонализованим лековима и трансплантацијском терапијом“, додао је Гопалакришнан.
Мождани органоиди нису
мозак у правом смислу те речи. Ради се о малим, тродимензионалним структурама које се узгајају из матичних ћелија,
пише „Сајенс алерт“.
У овом случају, стручњаци су усмерили развој матичних ћелија у мрље можданог ткива, без било чега што је налик мислима, емоцијама или свести. Такви „мини мозгови“ се користе у истраживачке сврхе како би се избегли неки етички проблеми. На њима се тестирају лекови или се, на пример, посматра њихов развој у неповољним условима.
Овог пута су Гопалакришнан и његове колеге настојали да посматрају развој очију.
Научници су и раније користили ембрионалне матичне ћелије за узгој оптичких чашица. Али уместо директног узгајања ових структура, Гопалакришнанов тим је желео да види да ли они могу да се узгајају као саставни део можданих органоида. Ово би могло да се користи за посматрање паралелног раста две врсте ткива, уместо само раста оптичких структура.
Претходна истраживања развоја органоида указала су на постојање ретиналних ћелија, али оне нису развиле оптичке структуре, па је тим променио тактику. Нису покушали да наметну развој нервних ћелија у раним фазама неуронске диференцијације, али су у медиј за културу додали ретинол ацетат као помоћ при развоју ока.
Њихов мини мозак формирао је оптичке чашице већ 30 дана након развоја, а структуре су биле јасно видљиве након 50 дана. То је у складу с периодом развоја ока у људском ембриону, што значи да би овакав тип органоида могао да буде користан при проучавању замршености овог процеса.
Оптичке чашице садржавале су различите врсте ретиналних ћелија, које су се организовале у неуронске мреже и реаговале на светлост, па је чак садржао и сочива и рожњаче.
Коначно, структуре су показале ретиналну повезаност с регијама можданог ткива.
„Верујемо да су ово органоиди следеће генерације који могу да помогну при развоју модела
ретинопатија, насталих из раних неуроразвојних поремећаја“, написали су научници у студији,
преноси Индекс.
