Комшићев план – најгоре и најгрубље кршење Устава БиХ до сада
© Фото : PREDSEDNISTVO SRBIJE
Пратите нас
Изјава Жељка Комшића члана Председништва БиХ о укидању конститутивности народа је ратнохушкачка и до сада најгоре и најгрубље кршење Устава БиХ, оцена је политиколога из Бањалуке Владе Симовића.
Симовић подсећа да Дејтонски мировни споразум почива на конструктивности народа и то је темељ због кога је тај споразум и прихваћен.
„Конститутивност народа у БиХ je једна од кључних одредница која даје осећај сигурности народима који живе у БиХ а који су донедавно међусобно ратовали. Укидањем конститутивности ризикује се да БиХ уђе у некакве процесе који је могу довести до конфликата који нису потребни ни БиХ ни региону ни Европи,“ каже Симовић.
Комшић хушка на рат
Када је реч о конститутивности народа, додаје саговорник Спутњика, она није смо дејтонска категорија нити новина у БиХ јер је већ постојала у СФРЈ, с посебним акцентом на БиХ.
„Још тада је прокламовано да је БиХ земља која је и муслиманска, и хрватска, и српска што недвосмислено говори о томе да је реч о простору који подразумева констутативност ова три народа. Године 1992. када су тадашња два народа - муслимани, данашњи Бошњаци, и Хрвати референдумом прегласали Србе као конститутиван народ десио се катастрофалан преседан негирања воље једног народа што је довело до рата,“ подсећа саговорник Спутњика.
Стога, по његовом мишљењу, овакве изјаве Жељка Комшића нису ништа друго него ратнохушкачке антиевропске и антицивилизацијске јер позивају на отварање нових конфликата.
„Дејтонски мировни споразум је добра основа да се може лепо живети у БиХ и да народи у БиХ могу живети као добри домаћини и комшије и да као такви могу да буду део и ЕУ и ширег система европских земаља,“ наглашава Симовић.
Дејтоном није измишљена констутативност
То је, како каже наш саговорник, један део приче док се други односи на чињеницу да Жељко Комшић сматра да је то преседан везан само за БиХ, што није тачно.
„Далеко развијеније демократије у свом систему имају конститутивност у зависности од тога колико су подељена друштва. Друштва која су подељена немају потребу за таквим одредницама, иако и хомогена друштва имају своје конститутивне народе и нације. Хомогена друштва су једноставно уређена и имају мање проблема. Међутим, сва хетерогена друштва имају централизоване системе и имају међунационалне проблеме и зато је њима битно да постоје одреднице конститутивности - језика, нације, вере и слично,“ објашњава Симовић.
Он као пример наводи Белгију која има три конститутивне језичке заједнице: фламанску, франкофонску и немачку. Такође има два ентитета и дистрикт – попут Брчког у БиХ.
Бих је могла бити попут Белгије
„Белгија је земља у којој се налази седиште европских институција где је Брисел један од центара европских збивања и у тој земљи конститутивност сасвим нормално функционише. Није да они нису имали проблема али нису позивали ни високе представнике ни међународну интервенцију већ су сели и разговарали и постигли договор. И то је једини пут и за БиХ. Да се седне и да се договара,“ уверен је Симовић.
Овакве иницијативе, закључује он, које даје Жељко Комшић нису пут ка договору већ, напротив, ка разбијању БиХ с тим што то може имати далекосежне последице.
Жељко Комшић, хрватски члан Председништва БиХ, рекао је да је конститутивност превазиђена категорија, заборављајући да је Анекс 4 директно ослоњен на принцип конститутивности који гарантује права за сва три народа у БиХ. За Комшића је изборни закон, легитимно представљање, институционална заштита –застарело.
