https://sputnikportal.rs/20210904/voce-koje-je-obecavalo-veliku-zaradu-ostace-neobrano-uzgajivaci-cupaju-zasade-1129532386.html
Воће које је обећавало велику зараду остаће необрано, узгајивачи чупају засаде
Воће које је обећавало велику зараду остаће необрано, узгајивачи чупају засаде
Sputnik Србија
Воће које је обећавало велику зараду остаће необрано, узгајивачи чупају засаде
2021-09-04T18:00+0200
2021-09-04T18:00+0200
2022-08-26T13:08+0200
економија
економија
пољопривреда
србија – економија
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/04/1129532213_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_1402d69e6d82bd582238d678f0348058.jpg
Добринка (73) и Светолик Станковић (76) из Доњег Душника крај Гаџиног Хана, међу првима у Србији одлучили су се за узгајање ароније, али сада намеравају да је добрим делом почупају, јер се из године у годину суочавају са истим проблем – пласманом рода.Према речима Станковића, хладњачари последње три године или не откупљују то воће или откупљују по цени која је за произвођаче неприхватљива.Од пет тона рода убрано само 300 килограмаНа имању у Доњем Душнику, додао је Станковић, имају 600 жбунова, а с обзиром да сваки жбун има око осам килограма „црних бобица", овогодишњи род је око пет тона.„Убрали смо 300 килограма ароније за припрему хладно цеђеног сока и нешто мало рода набрали смо за наше сталне купце у Нишу. Имамо и купце који сами долазе и беру. Њима наплаћујемо по килограму 100 динара, међутим, они беру мале количине – пет до десет килограма. Вероватно ће нам остати неубране четири тоне“, истакао је Станковић.Казао је да ће, када се заврши овогодишња берба почупати најмање половину од 600 жбунова, а слична судбина, додао је, задесиће још неке засаде ароније на југу Србије.Према његовим речима, главни проблем са овим воћем је то што је хладњачари у Србији увозе из Пољске и Украјине за свега 80 центи по килограму, јер се у тим земљама сав род бере машински и цена може да буде веома ниска.Бобице нису слаткеДобринка Станковић казала је да људи у нашој земљи још не прихватају аронију попут неког другог воћа, иако се ради о биљци пореклом из Сибира која је изузетно корисна за имунитет, за побољшање крвне слике и превенцију многих болести.„Људи очекују да бобице буду слатке, али нису. Оне су опоре јер имају пуно танина. Пуне су витамина, а у себи имају чак и витамин П. Од како је кренула епидемија корона вируса, лекари препоручују у исхрани тамне бобице, међу којима је и аронија“, истакла је Станковићева.Она је нагласила да је подручје општине Гаџин Хан „богом дано“ за узгајање овог воћа јер се ради о нетакнутој природи на 400 метара надморске висине.Казала је да су њен супруг и она кренули са производњом ароније како би испунили пензионерске дане, али не морају по сваку цену да је узгајају, преноси Б 92.
https://sputnikportal.rs/20210825/sljiva-kao-malina-cena-drasticno-skocila-a-bice-jos-visa-1128799977.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/04/1129532213_106:0:1813:1280_1920x0_80_0_0_27dba2d3647d85ba3c6fb8966e5f240e.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, аронија, необрана, чупање, засади, aronija, srbija, neobrana, zasadi, čupanje
србија, аронија, необрана, чупање, засади, aronija, srbija, neobrana, zasadi, čupanje
Воће које је обећавало велику зараду остаће необрано, узгајивачи чупају засаде
18:00 04.09.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022) Засади ароније на југу Србије и ове године остаће неубрани јер откупна цена од 50 динара коју хладњачари нуде, узгајивачима није прихватљива.
Добринка (73) и Светолик Станковић (76) из Доњег Душника крај Гаџиног Хана, међу првима у Србији одлучили су се за узгајање ароније, али сада намеравају да је добрим делом почупају, јер се из године у годину суочавају са истим проблем – пласманом рода.
Према речима Станковића, хладњачари последње три године или не откупљују то воће или откупљују по цени која је за произвођаче неприхватљива.
„Берачи наплаћују 40 динара по килограму, а хладњачари нам нуде 50 динара. Немамо рачуницу да је беремо. Где су ту наши трошкови око обраде земљишта и бербе. Потребно је обезбедити гајбице, превоз до хладњаче“, казао је Станковић за „Агроклуб“.
Од пет тона рода убрано само 300 килограма
На имању у Доњем Душнику, додао је Станковић, имају 600 жбунова, а с обзиром да сваки жбун има око осам килограма „црних бобица", овогодишњи род је око пет тона.
„Убрали смо 300 килограма ароније за припрему хладно цеђеног сока и нешто мало рода набрали смо за наше сталне купце у Нишу. Имамо и купце који сами долазе и беру. Њима наплаћујемо по килограму 100 динара, међутим, они беру мале количине – пет до десет килограма. Вероватно ће нам остати неубране четири тоне“, истакао је Станковић.
Казао је да ће, када се заврши овогодишња берба почупати најмање половину од 600 жбунова, а слична судбина, додао је, задесиће још неке засаде ароније на југу Србије.
„Наш познаник из околине Лесковца почео је већ да чупа свој засад, а он има 1.800 жбунова. Воћар из Драговља напустио је засад, више га не наводњава и не бере“, казао је наш саговорник.
Према његовим речима, главни проблем са овим воћем је то што је хладњачари у Србији увозе из Пољске и Украјине за свега 80 центи по килограму, јер се у тим земљама сав род бере машински и цена може да буде веома ниска.
Добринка Станковић казала је да људи у нашој земљи још не прихватају аронију попут неког другог воћа, иако се ради о биљци пореклом из Сибира која је изузетно корисна за имунитет, за побољшање крвне слике и превенцију многих болести.
„Људи очекују да бобице буду слатке, али нису. Оне су опоре јер имају пуно танина. Пуне су витамина, а у себи имају чак и витамин П. Од како је кренула
епидемија корона вируса, лекари препоручују у исхрани тамне бобице, међу којима је и аронија“, истакла је Станковићева.
Она је нагласила да је подручје општине Гаџин Хан „богом дано“ за узгајање овог воћа јер се ради о нетакнутој природи на 400 метара надморске висине.
„Не прска се јер је не нападају никакве биљне болести. Потребно је само да се редовно култивира да не би зарасла у траву и коров и да се редовно залива. Када има довољно воде бобице су као црни бисери, а без воде су ситне и скврчене“.
Казала је да су њен супруг и она кренули са производњом ароније како би испунили пензионерске дане, али не морају по сваку цену да је узгајају, преноси
Б 92.