https://sputnikportal.rs/20210914/severni-tok-2-rusija-eu-ljubinka-milincic-energija-sputnjika-1129805152.html
Љубинка Милинчић: „Северни ток 2“ показао да ЕУ не може да заустави Русију
Љубинка Милинчић: „Северни ток 2“ показао да ЕУ не може да заустави Русију
Sputnik Србија
„Русија би нашла начин да достави и више гаса него што је могуће ‘Северним током 2’, ако би се за тим појавила потреба. Политички споразуми ЕУ ометају Русију... 14.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-14T21:02+0200
2021-09-14T21:02+0200
2021-09-15T10:25+0200
русија
економија
русија
северни ток 2
русија – економија
енергија спутњика с јелицом путниковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/03/1129481472_0:156:3000:1844_1920x0_80_0_0_f0c393bde720df71caaa71b7e6b465a5.jpg
Гасовод „Северни ток 2“ завршен је 10. септембра. До краја године ће почети да ради у пуном капацитету, а транзит руског гаса кроз једну цев могао би да крене можда већ од октобра. Тиме је Европа добила још један, алтернативни правац снабдевања гасом, мимо Украјине.Обострана корист „Северног тока 2“На констатацију водитељке и уреднице емисије Јелице Путниковић да је завршетак „Северног тока 2“ узнемирио духове у земљама бившег Источног блока, Љубинка Милинчић каже:„Заиста нема разлога за узбуну. Разлог који они помињу је из друге сфере, која би се, једном речју, могла назвати ‘русофобијом’. Све што Русија ради је лоше, а тако је зато што Русија од тога има користи. Међутим, у овом случају је корист обострана. Корист осим Русије, пре свега, има Немачка која купује, али уз Немачку и остале земље Европе које желе да користе руски гас. Ту има још један врло важан разлог: то је најјефтинији гас који могу да добију. Сви који се буне, имају могућност да бирају. Нека купе амерички, скупљи гас, а шта ће даље бити, нека сами процењују.“На питање да прокоментарише наглу промену цена гаса, она каже да је прошла, релативно топла зима, а и мала потрошња због ковида, учинила да многи потрошачи нису обезбедили довољне количине гаса за ову зиму. Међутим, проблем имају само они који купују гас на спот тржишту, то јест „на пијаци“ данас. За оне који су направили уговоре са Русијом почетком године, ситуација је сасвим другачија.„Они су у јануару договорили цену и количину и то важи за целу годину. Иако су те цене везане за цене нафте, оне се не мењају. Нека нафта скочи колико год може, они ће гас плаћати по цени коју су договорили. Шта се сада десило? Они који су то урадили, имају јефтин гас, а они који нису, сада имају гас по 730 евра“, истиче Љубинка Милинчић.Од Немачке не зависи транзит кроз УкрајинуУ осврту на недавну посету немачке канцеларке Ангеле Меркел Пољској, приликом које је обећала да ће Немачка инсистирати да се транзит руског гаса преко Украјине настави, Љубинка Милинчић појашњава да став Немачке потиче из њеног односа са Америком.Што се Украјине тиче, она подсећа и да су све земље бившег Совјетског Савеза једно време живеле од јефтиног руског гаса. Међутим, када је Русија препознала значај тржишне економије и почела осталим државама да обрачунава тржишне цене гаса, украјинска економија то није могла да поднесе ни уз попусте које су имале земље бившег СССР-а.„Појавили су се други политички интереси и дошло је до тзв. гасног рата. Пошто није могла да утиче на одлуку Русије, Украјина је одлучила да уради нешто што се у бизнису не ради. Затворила је цеви и одједном је цела Европа остала без гаса. То је превазиђено после неколико дана. Један део Европе је снабдевен тако што је Русија куповала гас на спот тржишту и такорећи, поклањала га бившим, односно, сталним партнерима, али је Украјина морала да прихвати цене које су биле нормалне. Од тада почиње читав овај ‘рат’“, појашњава Љубинка Милинчић.
https://sputnikportal.rs/20210914/predsednik-dume-severni-tok-2-po-znacaju-uporedim-sa-izgradnjom-krimskog-mosta-1129797395.html
https://sputnikportal.rs/20210913/nemacka-za-cetiri-meseca-moze--izdati-sertifikat-severnom-toku-2-1129783887.html
https://sputnikportal.rs/20210911/kijev-rusija-vec-koristi-severni-tok-2-kao-oruzje-protiv-ukrajine-1129735519.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
северни ток, гасовод, русија, гас
северни ток, гасовод, русија, гас
Љубинка Милинчић: „Северни ток 2“ показао да ЕУ не може да заустави Русију
21:02 14.09.2021 (Освежено: 10:25 15.09.2021) „Русија би нашла начин да достави и више гаса него што је могуће ‘Северним током 2’, ако би се за тим појавила потреба. Политички споразуми ЕУ ометају Русију, али не остварују своје намере, већ само одлажу остваривање руских циљева, што је гасовод и показао“, рекла је главна уредница „Спутњика Србија“ Љубинка Милинчић за „Енергију Спутњика“.
Гасовод „Северни ток 2“ завршен је 10. септембра. До краја године ће почети да ради у пуном капацитету, а транзит руског гаса кроз једну цев могао би да крене можда већ од октобра. Тиме је Европа добила још један, алтернативни правац снабдевања гасом, мимо Украјине.
Обострана корист „Северног тока 2“
На констатацију водитељке и уреднице емисије Јелице Путниковић да је завршетак „Северног тока 2“ узнемирио духове у земљама бившег Источног блока, Љубинка Милинчић каже:
„Заиста нема разлога за узбуну. Разлог који они помињу је из друге сфере, која би се, једном речју, могла назвати ‘русофобијом’. Све што Русија ради је лоше, а тако је зато што Русија од тога има користи. Међутим, у овом случају је корист обострана. Корист осим Русије, пре свега, има Немачка која купује, али уз Немачку и остале земље Европе које желе да користе руски гас. Ту има још један врло важан разлог: то је најјефтинији гас који могу да добију. Сви који се буне, имају могућност да бирају. Нека купе амерички, скупљи гас, а шта ће даље бити, нека сами процењују.“
На питање да прокоментарише наглу промену цена гаса, она каже да је прошла, релативно топла зима, а и мала потрошња због ковида, учинила да многи потрошачи нису обезбедили довољне количине гаса за ову зиму. Међутим, проблем имају само они који купују гас на спот тржишту, то јест „на пијаци“ данас. За оне који су направили уговоре са Русијом почетком године, ситуација је сасвим другачија.
„Они су у јануару договорили цену и количину и то важи за целу годину. Иако су те цене везане за цене нафте, оне се не мењају. Нека нафта скочи колико год може, они ће гас плаћати по цени коју су договорили. Шта се сада десило? Они који су то урадили, имају јефтин гас, а они који нису, сада имају гас по 730 евра“, истиче Љубинка Милинчић.
Од Немачке не зависи транзит кроз Украјину
У осврту на недавну посету немачке канцеларке Ангеле Меркел Пољској, приликом које је обећала да ће Немачка инсистирати да се транзит руског гаса преко Украјине настави, Љубинка Милинчић појашњава да став Немачке потиче из њеног односа са Америком.
„Од Немачке не зависи транзит кроз Украјину. Од Немачке је зависило да ли ће се завршити ‘Северни ток 2’. Ангела Меркел је сва обећања давала с циљем да је нико не спречи да заврши тај пројекат. Немачкој је од животне важности да има енергије за своју индустрију, која је најјача у Европи, и она је то решила. Русији је, наравно, важно да прода свој гас и она је такође то решила. Све остало су ‘уједи мушица’, можда нешто засврби, можда мало отекне, али то је то“, напомиње Љубинка Милинчић.
Што се Украјине тиче, она подсећа и да су све земље бившег Совјетског Савеза једно време живеле од јефтиног руског гаса. Међутим, када је Русија препознала значај тржишне економије и почела осталим државама да обрачунава тржишне цене гаса, украјинска економија то није могла да поднесе ни уз попусте које су имале земље бившег СССР-а.
„Појавили су се други политички интереси и дошло је до тзв. гасног рата. Пошто није могла да утиче на одлуку Русије, Украјина је одлучила да уради нешто што се у бизнису не ради. Затворила је цеви и одједном је цела Европа остала без гаса. То је превазиђено после неколико дана. Један део Европе је снабдевен тако што је Русија куповала гас на спот тржишту и такорећи, поклањала га бившим, односно, сталним партнерима, али је Украјина морала да прихвати цене које су биле нормалне. Од тада почиње читав овај ‘рат’“, појашњава Љубинка Милинчић.
