https://sputnikportal.rs/20210917/gradjani-rusije-biraju-poslanike-dume-u-narednih-pet-godina-1129885924.html
Грађани Русије бирају посланике Думе за наредних пет година
Грађани Русије бирају посланике Думе за наредних пет година
Sputnik Србија
Широм Русије данас почињу избори за посланике Думе у наредних пет година, представнике 39 регионалних и локалних парламената, као и лидере девет региона.
2021-09-17T07:12+0200
2021-09-17T07:12+0200
2022-01-26T10:00+0100
русија
русија
политика
избори
русија – политика
државна дума русије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/09/0d/1123387466_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_58d21c2fc28449e0a2f909f26a1601aa.jpg
Избори се одржавају у атмосфери у којој Запад већ наговештава да неће признати њихов легитимитет, а руске власти упозоравају на мешања споља и то пре свега из Америке.Први бирачи већ искористили своје правоПрви су на биралишта, због временских зона, изашли становници Камчатке, јуче у 22 сата.Гласање траје до 19. септембра, а гласачка места биће отворена од 8-20 сати.Састав доњег дома руског парламента бира се мешовитим принципом - 225 посланика бира се са страначких листа, још 225 из једномандатних изборних јединица у једном кругу.У још увек актуелном сазиву скупштине већину мандата има „Јединствена Русија“, а на предлог председника Русије Владимира Путина, носиоци листе на овим изборима су министар одбране Сергеј Шојгу, шеф дипломатије Сергеј Лавров, али и неки људи изван политике - главни лекар болнице у Комунарки Денис Проценко, омбудсманка за права деце Ана Кузњецова и копредседавајућа штаба „Сверуског народног фронта“ Елена Шмељева.Како је саопштено из Кремља, ови кандидати ће сами одлучити да ли ће после избора остати на својим тренутним функцијама или ће прећи у Думу.Централна изборна комисија је потврдила је кандидатуре још 13 странака – Комунистичке партије, ЛДПР, „Јаблоко“, „Зелена алтернатива“, Партија пензионера и друге.Према подацима ЦИК, право гласа има више од 108 милиона људи, а како је саопштило Министарство спољних послова њима треба придодати још два милиона Руса који бораве или живе у иностранству.Широм земље биће отворено скоро 96.000 бирачких места. Грађани у иностранству ће моћи своје бирачко право да остваре у 144 земље, а што се тиче Украјине гласање ће бити организовано у Кијеву, Одеси, Лавову и Харкову.Министар спољних послова позвао је руске грађане у иностранству да изађу на изборе, истакавши да је сваки глас важан.Електронско гласање биће могуће у седам региона – Москви, Севастопљу, Курској, Мурманској, Њижегородској, Јарославској и Ростовској области. Исто важи и за Русе на територији ДНР и ЛНР.Према најавама, премијер Михаил Мишустин, његови заменици и више министара гласаће електронским путем, а није искључено да ће и председник Владимир Путин такође гласати електронским путем с обзиром да се налази у самоизолацији због вируса корона.Имајући у виду пандемију вируса корона и током избора биће на снази епидемиолошке мере: на улазу на биралиште грађанима ће мерити температуру, чланови комисија ће бити заштићени заштитним стаклом, а листиће ће бирачи преузимати бесконтактно.Како стоје ствари с посматрачимаПрви пут од 90-тих година ОЕБС, односно ОДИХР, неће слати своје посматраче на изборе, наводећи као разлог за такву одлуку то што је Русија ограничила њихов број из епидемиолошких разлога.С тим у вези, из Русије су поручили да им није потребно одобрење Запада нити ће живети по туђим правилима.Ипак, поред домаћих биће и међународних посматрача и то из 55 држава и 10 међународних организација – укупно њих 250, укључујући посматраче из Србије.Путинова порукаКолико су значајни ови избори потврђује и порука председника Путина да се, без сумње, ради о најважнијем догађају у животу друштва и земље.Потребан нам је снажан парламент, истиче Путин и додаје да су сви заинтересовани да у „Думу уђу одговорни, активни, ауторитативни људи који су у стању да одрже реч, испуне налоге и обећања, оправдају наде и поверење грађана Русије“.Мешање у изборе спољаЈедан од изазова са којим се Русија тренутно суочава јесте и мешање у изборе споља, пре свега из Америке.Из тих разлога прошле недеље амерички амбасадор Џон Саливан је био позван у руско Министарство спољних послова на разговор и тада му је скренута пажња да Русија има необориве доказе о мешању и да је тако нешто недопустиво.И док су америчка амбасада и Стејт департмент остали при тврдњи да су билатерални односи били главна тема разговора, портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова је потом објаснила о чему се ради.Позивање америчког амбасадора у Министарство повезано је с тим што Вашингтон подржава пројекат „Паметно гласање“ иза којег стоји „Фонд за борбу против корупције“ (забрањен у Русији као екстремистичка организација), страни агент, а све компаније које су учествовале на том пројекту су на овај или онај начин повезане са Пентагоном, рекла је недавно она.С тим у вези огласио се и Лавров, који је рекао да Москва очекује одговор Америке зашто се меша у унутрашње ствари Русије.У међувремену, Европски парламент је усвоји извештај у којем се Брисел позива да пооштри политику према Русији и, између осталог, да не призна резултате избора уколико буде кршења процедура.Из Кремља су поручили да један такав извештај, у којем нема планова за успостављање дијалога с Москвом како би се тим путем разматрали нагомилани проблеми, може да изазове само жаљење, док је шеф Одбора Думе за међународна питања Леонид Слуцки оценио да се ради о потпуном политичком и правном нонсенсу: суд није још ни донео одлуку а кривац је практично кажњен.
https://sputnikportal.rs/20210916/moskva-upozorava-vasington-ne-mesajte-se-u-izbore-nase-strpljenje-ima-granice-1129874600.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/09/0d/1123387466_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_69508494fa596a165990d2b596d86a15.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, дума, парламент, избори, rusija, duma, parlament, izbori
русија, дума, парламент, избори, rusija, duma, parlament, izbori
Грађани Русије бирају посланике Думе за наредних пет година
07:12 17.09.2021 (Освежено: 10:00 26.01.2022) Широм Русије данас почињу избори за посланике Думе за наредних пет година, представнике 39 регионалних и локалних парламената, као и лидере девет региона.
Избори се одржавају у атмосфери у којој Запад већ наговештава да неће признати њихов легитимитет, а руске власти упозоравају на мешања споља и то пре свега из Америке.
Први бирачи већ искористили своје право
Први су на биралишта, због временских зона, изашли становници Камчатке, јуче у 22 сата.
Гласање траје до 19. септембра, а гласачка места биће отворена од 8-20 сати.
Састав доњег дома руског парламента бира се мешовитим принципом - 225 посланика бира се са страначких листа, још 225 из једномандатних изборних јединица у једном кругу.
У још увек актуелном сазиву скупштине већину мандата има „Јединствена Русија“, а на предлог председника Русије Владимира Путина, носиоци листе на овим изборима су министар одбране Сергеј Шојгу, шеф дипломатије Сергеј Лавров, али и неки људи изван политике - главни лекар болнице у Комунарки Денис Проценко, омбудсманка за права деце Ана Кузњецова и копредседавајућа штаба „Сверуског народног фронта“ Елена Шмељева.
Како је саопштено из Кремља, ови кандидати ће сами одлучити да ли ће после избора остати на својим тренутним функцијама или ће прећи у Думу.
Централна изборна комисија је потврдила је кандидатуре још 13 странака – Комунистичке партије, ЛДПР, „Јаблоко“, „Зелена алтернатива“, Партија пензионера и друге.
Према подацима ЦИК, право гласа има више од 108 милиона људи, а како је саопштило Министарство спољних послова њима треба придодати још два милиона Руса који бораве или живе у иностранству.
Широм земље биће отворено скоро 96.000 бирачких места. Грађани у иностранству ће моћи своје бирачко право да остваре у 144 земље, а што се тиче Украјине гласање ће бити организовано у Кијеву, Одеси, Лавову и Харкову.
Министар спољних послова позвао је руске грађане у иностранству да изађу на изборе, истакавши да је сваки глас важан.
Електронско гласање биће могуће у седам региона – Москви, Севастопљу, Курској, Мурманској, Њижегородској, Јарославској и Ростовској области. Исто важи и за Русе на територији ДНР и ЛНР.
Према најавама, премијер Михаил Мишустин, његови заменици и више министара гласаће електронским путем, а није искључено да ће и председник Владимир Путин такође гласати електронским путем с обзиром да се налази у самоизолацији због вируса корона.
Имајући у виду пандемију вируса корона и током избора биће на снази епидемиолошке мере: на улазу на биралиште грађанима ће мерити температуру, чланови комисија ће бити заштићени заштитним стаклом, а листиће ће бирачи преузимати бесконтактно.
Како стоје ствари с посматрачима
Први пут од 90-тих година ОЕБС, односно ОДИХР, неће слати своје посматраче на изборе, наводећи као разлог за такву одлуку то што је Русија ограничила њихов број из епидемиолошких разлога.
С тим у вези, из Русије су поручили да им
није потребно одобрење Запада нити ће живети по туђим правилима.
Ипак, поред домаћих биће и међународних посматрача и то из 55 држава и 10 међународних организација – укупно њих 250, укључујући посматраче из Србије.
Колико су значајни ови избори потврђује и порука председника Путина да се, без сумње, ради о најважнијем догађају у животу друштва и земље.
Потребан нам је снажан парламент, истиче Путин и додаје да су сви заинтересовани да у „Думу уђу одговорни, активни, ауторитативни људи који су у стању да одрже реч, испуне налоге и обећања, оправдају наде и поверење грађана Русије“.
„Савремени свет је сложен. Видимо како се брзо, понекад непредвидиво, мења. То без сумње ствара нове изазове, али и отвара нове могућности“, указао је руски председник.
Један од изазова са којим се Русија тренутно суочава јесте и мешање у изборе споља, пре свега из Америке.
Из тих разлога прошле недеље амерички амбасадор
Џон Саливан је био позван у руско Министарство спољних послова на разговор и тада му је скренута пажња да Русија има
необориве доказе о мешању и да је тако нешто недопустиво.
И док су америчка амбасада и Стејт департмент остали при тврдњи да су билатерални односи били главна тема разговора, портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова је потом објаснила о чему се ради.
Позивање америчког амбасадора у Министарство повезано је с тим што Вашингтон подржава пројекат „Паметно гласање“ иза којег стоји „Фонд за борбу против корупције“ (забрањен у Русији као екстремистичка организација), страни агент, а све компаније које су учествовале на том пројекту су на овај или онај начин повезане са Пентагоном, рекла је недавно она.
С тим у вези огласио се и Лавров, који је рекао да Москва очекује одговор Америке зашто се меша у унутрашње ствари Русије.
„Податке смо му (амбасадору) предали, прилично озбиљне. И то је то. Чекамо одговор наших америчких колега на питање зашто се то догађа“, рекао је министар.
У међувремену, Европски парламент је усвоји извештај у којем се Брисел позива да пооштри политику према Русији и, између осталог, да не призна резултате избора уколико буде кршења процедура.
Из Кремља су поручили да један такав извештај, у којем нема планова за успостављање дијалога с Москвом како би се тим путем разматрали нагомилани проблеми, може да изазове само жаљење, док је шеф Одбора Думе за међународна питања Леонид Слуцки оценио да се ради о потпуном политичком и правном нонсенсу: суд није још ни донео одлуку а кривац је практично кажњен.