00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Славко Штимац: Живи сада, буди радознао и диши пуним плућима / видео /

© Sputnik / Дејан СимићГлумац Славко Штимац
Глумац Славко Штимац - Sputnik Србија, 1920, 29.09.2021
Пратите нас
Када сам био млађи дешавало се да размишљам о томе да ли сам нешто у свом животу могао да урадим другачије. Ипак, сада верујем да се не треба враћати на прошлост и стално евоцирати успомене, него да треба живети у садашњости, дисати пуним плућима, бити радознао и ведрог духа, јер је живот занимљив, каже у разговору за Спутњик глумац Славко Штимац.
Један од наших најпопуларнијих и највољенијих глумаца Славко Штимац заиграће од 1. октобра на сцени Опера-театра „Мадленијанум“, у представи „Да кренемо испочетка“.

Када би се време заиста вратило уназад...

У овом комаду савременог француског аутора Ерика Емануела Шмита, чији су комади веома цењени и у нашој позоришној средини, Штимац тумачи лик Александра, зрелог, оствареног човека, Нобеловца, који се стицајем необичних околности сусреће са самим собом, али 40 година млађим.
Александар се враћа у кућу свог детињства и младости, односно у кућу у којој је практично растао, код своје баке, с намером да је поново откупи. Док се шета кроз кућу, кроз башту, један велики сат пада на њега и он се враћа у време од пре 40 година и среће себе младог. Тако започиње дискусију са самим собом и с осталим ликовима, особама које су биле врло битне у његовом животу и које су веома утицале на његове животне одлуке и животни пут. И ту почиње преиспитивање шта би било да је нешто другачије урадио, како би било да се ово промени и да се крене из почетка. То су дилеме с којима се већина људи сусретне када преиспитује свој животни пут. Сви се понекад запитамо шта би било да смо неке ствари радили другачије и да смо направили другачије изборе, да смо се бавили неком другом професијом, били с неком другом особом...“, каже Славко Штимац у разговору за Спутњик.
Према његовим речима, главни јунак на свог младог алтер ега гледа с позиције човека који зна шта ће се догодити, који препознаје ситуације које се догађају и познате су му њихове узрочно-последичне везе.
„Истовремено, осећа се зрелије и има велико искуство, због чега има жељу да нешто промени – код тог младог човека, односно код себе“, објашњава Славко Штимац.
На опаску да слично искуство доживљавају и родитељи када се суоче с одрастањем своје деце, Штимац уз осмех подсећа на добро познату реченицу Душка Радовића: „Почните да бијете децу чим приметите да личе на вас“.

Да ли животно искуство мења и наш карактер?

У позоришној представи лик Александра, уз Славка Штимца, тумачи млади глумац Љубомир Булајић. Иако су, како каже наш саговорник, различитих сензибилитета, рад с младим колегом био му је веома пријатан и лагодан.
На питање јесу ли младић од 20 година и зрео човек од 60 заиста две различите особе, онако како је то решено на позоришној сцени - уз два глумца, Славко Штимац одговара:
„Што се тиче наших тела, наука каже да сви ми неколико пута током живота комплетно променимо све атоме у свом телу. Ипак, тело није пресудно, битан је наш дух, оно што смо ми, наш карактер“.
Уз Штимца и Булајића, у представи коју је режирала Андреа Ада Лазић, играју и Бранка Петрић, Лана Караклајић, Тамара Алексић, Надежда Јаковљевић и Наталија Влаховић.

Излишно је враћати се у прошлост

Комад Ерика Емануела Шмита подстиче нас да се запитамо да ли је човек слободан да сам прави важне изборе у животу, или је судбина та која му намеће којим ће путем ићи, колико нас време и искуство мењају и да ли бисмо, када бисмо могли да се вратимо у прошлост, могли да утичемо на ток свог живота и на последице својих избора.
Упоређујући себе с јунаком ког тумачи, Славко Штимац истиче да, за разлику од њега, нема потребу да се враћа у прошлост и да се пита да ли је нешто у животу могао да уради другачије.

„Ја сам можда некада размишљао о томе када сам био млађи, али онда сам схватио да не би требало да размишљам. Ако ми је живот ишао тако како је ишао, онда је вероватно било разлога за то. Већ дуже времена је то мој став и сматрам да се не треба враћати у прошло време, нити стално евоцирати успомене, него треба живети у садашњем времену, пуним плућима, јер је живот занимљив. Треба бити радознао, ведрог духа. Ту се мој главни јунак и ја доста разликујемо, никад нисам имао жељу да сретнем себе младог, него да побегнем што даље од истог“, наглашава глумац.

Прилику за својеврсно суочавање са самим собом наш саговорник, међутим, има захваљујући бројним култним филмовима и телевизијским серијама у којима је играо као дете и младић, од десетогодишњег Ранка у филму "Вук самотњак", преко Милана у "Салашу у малом риту", Бошка Бухе, младожење у Шијановом филму "Ко то тамо пева" и Перице у Паскаљевићевом "Варљивом лету '68.", Кустуричиних остварења "Сјећаш ли се Доли Бел", "Андерграунд" и "Живот је чудо", све до, рецимо, новијег филма Срђе Пенезића "Име Добрица, презиме непознато" из 2016. године.
Славко Штимац, међутим, скромно констатује да прилику да гледа себе у својим глумачким остварењима веома ретко користи.
„Немам ништа против тога, али ако би ме питали шта бих сада радио – гледао себе или нешто друго, ја бих радије нешто друго“, уз осмех каже Славко Штимац.

Глума као судбина

Као човек који је глумом почео да се бави веома рано, Славко Штимац није, како је једном приликом рекао, ни имао времена да размишља о својој будућој каријери или да машта о слави. Ипак, дешавало му се да помисли да је могао да ради и нешто друго у животу.
„Мој случај је специфичан, стиче се утисак да сам скоро стихијски ушао у ову професију, јер ја сам снимао као дете један за другим филмове, телевизијске серије, тако да, када сам се освестио, већ сам био пунолетан и схватио сам да ми је то професија, и тако је и дан-данас... Као дете сам прво, нормално, маштао да будем пилот. То сва деца воле. А онда је већ уследило озбиљније занимање, звучније – инжењер, електроинжењер... а онда сам престао да размишљам о томе“, закључује Славко Штимац у свом карактеристичном, једноставном стилу, који га краси како у професији, тако и у приватном животу.
Маша Радовић и Славко Штимац - Sputnik Србија, 1920, 19.01.2019
Штимац: Американци су нам наменили улогу криминалаца (видео)
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала