Може ли да се спречи косовизација Западне Европе? /видео/
22:35 03.10.2021 (Освежено: 15:34 15.12.2021)
© AFP 2023 / ATTILA KISBENEDEK
Пратите нас
Док ђаци у школама у Минесоти, у склопу програма сексуалног образовања, морају да играју улогу геј и трансродних партнера и док се нашој деци у анимираној серији „Кућа бука“ подваљује лик Клајда који има двојицу тата, у Будимпешти је мађарски премијер Виктор Орбан у заштиту традиционалних породичних вредности организовао Демографски самит.
Четврти по реду, прошлонедељни самит је окупио помало неочекивани низ високих званица; од председника Србије Александра Вучића и лидера Републике Српске Милорада Додика, преко премијера Чешке Андреја Бабиша и Словеније Јанеза Јанше, до бившег потпредседника САД Мајка Пенса.
Напади западних либерала
Они су, како симплификовано и уз дозу поруге сумира немачки „Дојче веле“, „гневно критиковали миграције и ЛГБТ особе и позвали хришћанске парове да имају више деце“.
„Многи данас нападају и преиспитују сам концепт традиционалне породице. Зато је овогодишњи Будимпештански демографски самит важнији него икада“, поручују његови организатори и указују да „неки чак тврде да су и климатске промене изазване заснивањем породица и рађањем деце. Они сматрају да је штетно имати децу. Неки мисле да одрживост и породица нису компатибилни. Отуда, овогодишњи самит фокусиран је на демографију и одрживост“.
Односно, како је учесницима самита поручио Виктор Орбан, „морамо да се бранимо зато што нас нападају западни либерали. Они покушавају да релативизују сам појам породице. А њихова оруђа за то су родна идеологија и ЛГБТ лоби, који нападају нашу децу“.
И стварно, тешко је ослободити се утиска да ово није само Орбаново политикантско претеривање.
Таоци родних идеологија
Споменуте лекције сексуалног образовања у средњим школама у америчкој савезној држави Минесота, како јавља „Фокс“ телевизија, подразумевају да један ученик треба да се претвара да је момак по имену Морган који је „веома активан у школском ЛГБТ клубу, док други треба да глуми Теренса, ученика који жели да има сексуални однос са Морганом, али се није јавно изјаснио да је геј“. У случају да се неки ученици томе успротиве, професори имају инструкцију да прекину час и објасне им да то није дозвољено...
У име истих вредности, да се трансродне особе не би осетиле увређеним, магазин „Лансет“, један од најпрестижнијих медицинских часописа на свету, основан пре скоро два века, на насловној страни свог новог броја жене назива „телима с вагинама“. А користе се и термини као што су „људи који имају менструацију“ и „особе које рађају“...
Док извесна Касија Узибло, професорка на неколицини универзитета у Белгији и Холандији, уз то и панелиста на скуповима које организује Савет Европе, педофиле саосећајно назива „особама које привлаче малолетници“...
И како, онда, да се чудимо што се у оваквој друштвеној клими, каква преовлађује у либералном мејнстриму Запада, чак 30 одсто тинејџера, момака и девојака од 13 до 17 година у Француској изјашњава као — ни мушко ни женско.
Ово је податак који је на самиту у Будимпешти изнела Марион Марешал ле Пен, сестричина лидерке Националног окупљања Марин ле Пен, указујући да су „ученици таоци ЛГБТ и родних идеологија. Интелектуални плурализам се не толерише“.
Алармантне бројке
Те због свега тога не чуде ни алармантне бројке. А оне, преноси „Ројтерс“ податке Евростата, показују да је Европа, практично, на путу без повратка:
„Стопе рађања у Европској унији у опадању су од 2000, уз просек од 1,53 деце по жени у 2019. То је добрано испод границе од 2,1 која се сматра неопходном да би се спречио пад броја становника.“
У Србији је, иначе, ситуација још и тежа — прошле године, свега 1,48. У нашој земљи се данас годишње рађа мање беба него у време балканских ратова или НАТО агресије.
Али „миграције не треба да буду главно средство за суочавање са (оваквим) демографским изазовима“, поручују учесници самита у Будимпешти и наводе у завршној декларацији: „Повећање броја европске деце од кључног је значаја за очување европске хришћанске културе.“
Могу ли садашњи демографски трендови да се преокрену? Чему заправо служе ЛГБТ и родне идеологије? И како спровести конзервативну револуцију породичних вредности?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили историчар Саша Адамовић и сарадник Института за политичке студије Душан Достанић.
Недостатак воље за животом
Ситуација у друштвима на Западу, али и у нашем, постала је изузетно озбиљна, сматра Душан Достанић и објашњава да су „међусобно повезана питања наталитета, миграција, идентитета, па и унутрашње безбедности... Историја нас учи да ниједна људска заједница не може да опстане ако у њој нема јасне свести о пореклу и поретку и ако се не репродукује — тај недостатак воље за животом не може да се надомести довођењем људи из страних културних кругова, јер тиме свој идентитет доводи у питање. Отуда је и идеја, која се често назива ’заменом становништва‘, потпуно погрешна“.
Имајући све то у виду, указује Саша Адамовић, „последњи је час да се саслушају алармантна упозорења упућена са самита у Будимпешти. Све статистике показују да се већ дуже време удео домаћег становништва смањује, док земље Западне Европе истовремено не исказују вољу ни да покушају да те трендове промене. А узрок томе је сама идеологија западног либерализма, која промовише све оно што је супротно и традицији и породичним вредностима против којих се води својеврсни културни рат“.
Поуке мађарског модела
„Породица је сматрана основном ћелијом друштва. Разарањем традиционалне породице прекида се и идеја наслеђа и континуитета и долази и до разарања друштва“, напомиње Душан Достанић: „Управо из тог разлога, треба извући поуке из мађарског модела, у коме је забрањена ЛГБТ пропаганда, повећан је број склопљених бракова и смањен број развода, наталитет је у порасту, а број абортуса је преполовљен. Мере Орбанове владе, рекло би се, дају резултате.“
„Орбан је на исправан начин уочио да се управо на овим питањима, од идеолошких до демографских, и преламају сви најважнији проблеми с којима је данашња Европа суочена. Упркос непрестаним притисцима из Брисела, он настоји да своје идеје спроведе у границама Мађарске, а кроз демографске самите, попут прошлонедељног и да их промовише ван тих граница“, наводи Саша Адамовић.
Добро дошли у Францистан
Питање је, међутим, да ли је шанса за преокрет већ пропуштена. Такав се, наиме, утисак стиче након што Марион Марешал ле Пен изнесе податак да је „страног порекла трећина деце која се данас рађају у Француској и то не рачунајући имигранте треће и четврте генерације“. А Ерик Земур, француски есејиста и могући кандидат десница на председничким изборима идуће године, због тога, не сасвим у шали, предвиђа да ће „за 30 година ново име данашње Француске бити Францистан... Ако се данашњи демографски и имиграциони трендови наставе, за две генерације Европе више неће бити“.
„Ови трендови постоје већ дуже време... Ми, Срби, јако добро знамо куда то води због онога што се нама догодило у нашој јужној покрајини — и тамо су постојали слични демографски трендови, и тамо се из идеолошких разлога братства и јединства забијала глава у песак, и знамо у какву ситуацију смо на крају доспели. Поука је јасна: ако желите да опстанете, морате да се одбраните од свега онога што представља претњу вашем опстанку. Да су околности нормалне, ово би било толико очигледно да о томе не би ни морало да се говори...“
„Касно је, али можда није сувише касно да се на Западу деси чудо и да дође до преокрета, али то би чудо било на нивоу Божијег чуда. То је цивилизација која је дошла до свог краја и све ово што сада можемо да видимо, само су симптоми тог краја... А што се нас тиче, да бисмо избегли ту судбину, треба да преузмемо судбину у своје руке: није потребно ништа више него да будемо оно што су били наши преци, како би наши потомци могли да буду оно што смо ми“, закључује Саша Адамовић.
