https://sputnikportal.rs/20211006/na-filoloskom-fakultetu-otkrivena-bista-profesoru-nikoli-milosevicu-1130461822.html
На Филолошком факултету откривена биста професору Николи Милошевићу
На Филолошком факултету откривена биста професору Николи Милошевићу
Sputnik Србија
На Филолошком факултету откривена биста професору Николи Милошевићу
2021-10-06T19:25+0200
2021-10-06T19:25+0200
2021-10-06T19:25+0200
друштво
култура
србија
филолошки факултет у београду
никола милошевић
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/06/1130457134_0:368:2048:1520_1920x0_80_0_0_66e9f55b03a64dd712773ed577d76865.jpg
„Гледајући таму века у ком је живела, Хана Арент је говорила да се у време кризе, када копни и наше поверење у институције, пред нама, као светлост у магли, појављују истакнути појединци. Они су последње уточиште смисла. Један од тих појединаца који је у другој половини 20. века обележио смену светлости и таме у нашим животима био је Никола Милошевић“, рекао је откривајући бисту чувеног професора у холу Филолошког факултета проф. др Мило Ломпар.Биста са ухваћеним ’погледом искоса‘Бистом која је рад вајарке Дринке Радовановић, доминира професоров ‘поглед искоса`, као препознатљиви особени поглед на свет. Позната вајарка истакла је још једну препознатљивост: као и у животу, Никола Милошевић је и овде неконвенционалан и без кравате.Захваливши се донаторима, предузећу „Информатика“ и Задужбини Милош Црњански, професор Ломпар подсетио је да је Никола Милошевић, поред тога што је 27 година био на челу Задужбине, био и неко ко је обележио повратак Милоша Црњанског у српску књижевност.„Овим гестом он заправо добија оно што никад није очекивао за себе а нештедимице је даривао – спомен и памћење“, нагласио је Ломпар.Предавања као јавне трибинеУ име Катедре за општу књижевност, присутнима се обратио проф. др Јован Попов који је подсетио на податак да најпознатији професор ове катедре никада није био на њеном челу, али да је тако било – по професоровој вољи.Он је истакао да је Милошевић, поред тога што је читаоцима приближавао савремене теорије, управо он многе од њих упознао са руском религијском филозофијом, са филозофима теолозима који су се пре свега бавили Достојевским, попут Берђајева, Соловјева, Шестова… Резултат тог рада је и чувена едиција „Достојевски као мислилац“ коју је уреднички проредио а у оквиру које је изашла и истоимена књига професора Милошевића.„Сви смо били фасцинирани његовом реториком и говорничким способностима, свака реченица могла је одмах у штампу. Био је импозантан као фигура, сталожен и миран, без гестова или јефтиних духовитости. Једноставно, читав ефекат произилазио је из онога што је говорио, а не из онога како је говорио“, нагласио је Јован Попов.
https://sputnikportal.rs/20211003/srpski-jezik-cirilica-dositej-centar-stefan-djuric-1130336326.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
на филолошком факултету откривена биста професору николи милошевићу фото
на филолошком факултету откривена биста професору николи милошевићу фото
На Филолошком факултету откривена биста професору Николи Милошевићу
Биста легендарног филозофа и писца, теоретичара и полемичара Николе Милошевића откривена је на Филолошком факултету у оквиру свечаности којом је ова установа обележила свој дан. Тако ће од сада биста једног од великана ове научне институције подсећати студенте на неке од њених темељних вредности.
„Гледајући таму века у ком је живела, Хана Арент је говорила да се у време кризе, када копни и наше поверење у институције, пред нама, као светлост у магли, појављују истакнути појединци. Они су последње уточиште смисла. Један од тих појединаца који је у другој половини 20. века обележио смену светлости и таме у нашим животима био је Никола Милошевић“, рекао је откривајући бисту чувеног професора у холу Филолошког факултета проф. др Мило Ломпар.
Биста са ухваћеним ’погледом искоса‘
Бистом која је рад вајарке Дринке Радовановић, доминира професоров ‘поглед искоса`, као препознатљиви особени поглед на свет. Позната вајарка истакла је још једну препознатљивост: као и у животу, Никола Милошевић је и овде неконвенционалан и без кравате.
Захваливши се донаторима, предузећу „Информатика“ и Задужбини Милош Црњански, професор Ломпар подсетио је да је Никола Милошевић, поред тога што је 27 година био на челу Задужбине, био и неко ко је обележио повратак Милоша Црњанског у српску књижевност.
„Овим гестом он заправо добија оно што никад није очекивао за себе а нештедимице је даривао – спомен и памћење“, нагласио је Ломпар.
Предавања као јавне трибине
У име Катедре за општу књижевност, присутнима се обратио проф. др Јован Попов који је подсетио на податак да најпознатији професор ове катедре никада није био на њеном челу, али да је тако било – по професоровој вољи.
„Никола Милошевић је предавао теорију књижевности, античке поетике, савремене књижевне теорије, али је најпознатији његов рад посвећен Достојевском, по томе је био познат и у широј јавности. Његова предавања била су нека врста јавне трибине на којој су се могле чути ствари које другде нису“, казао је Попов.
Он је истакао да је Милошевић, поред тога што је читаоцима приближавао савремене теорије, управо он многе од њих упознао са руском религијском филозофијом, са филозофима теолозима који су се пре свега бавили Достојевским, попут Берђајева, Соловјева, Шестова… Резултат тог рада је и чувена едиција „Достојевски као мислилац“ коју је уреднички проредио а у оквиру које је изашла и истоимена књига професора Милошевића.
„Сви смо били фасцинирани његовом реториком и говорничким способностима, свака реченица могла је одмах у штампу. Био је импозантан као фигура, сталожен и миран, без гестова или јефтиних духовитости. Једноставно, читав ефекат произилазио је из онога што је говорио, а не из онога како је говорио“, нагласио је Јован Попов.
