Малине, купине, шљиве и љубав према земљи: Како у Србији може да се живи од рада на свом имању
© Фото : Спутњику уступио портал Плодна земља
Пратите нас
„Живот на селу није лак. Захтева много одрицања – седења поред телевизора, одласка у кафиће, рада у фабрикама које су отишле у стечај или оних у којима странци пишу правила. Ако је то одрицање од живота, ја се ево одмах одричем свега тога“, каже тридесетдеветогодишњи Веселин Илић, који је решио да остане на земљи предака и настави традицију воћара.
Заједно са супругом Мирјаном, овај млади човек ради на својој плодној земљи смештеној у селу Град, у непосредној близини средњовековне тврђаве Козник, на око 12 километара између Бруса и Александровца.
„Рођени смо на селу и и одувек смо и живели на њему. Живимо у породичној кући у селу Град са сином Андријом, ћеркицом Вањом и мојим родитељима. Пољопривредно газдинство Козник основали смо 2005. године и од тада прича о производима Козник расте и развија се“, прича Веселин Илић.
За рад и труд и плод су и награђивани као највећи произвођачи малине, а добили су и више награда као произвођачи ракије.
„Моја супруга и ја смо схватили да нам живот на селу није проблем и само смо наставили тамо где су моји преци стали – са проширењем засада. Радимо пуно, ангажујемо и сезонске раднике током бербе воћа, а кад је сезона, Мирјана спреми и по три оброка сваки дан за преко 20 радника у малињацима“.
Желимо да дочекујемо госте у нашем домаћинству, да будемо добри домаћини људима из читавог света и из наше лепе Србије, кажу Илићи.
© Фото : Спутњику уступио портал Плодна земља
Ова година је била добра што се тиче цене и за малину и купину. Илићи имају засејано 80 ари малине сорте „виламет“, а око хектар под купином.
Осим малине и купине, Илићи имају и око 3.000 стабала шљиве – „чачанске родне“, „чачанске лепотице“ и „стенлеја“, али и 300 комада аутохтоних сорти „ранке“, „белошљиве“, које су преко 70 година на имању Илића. Старих стабала нема пуно, ту их је засадио Веселинов деда као младић.
„И ’ранка‘ и ‘белошљива‘ интересантне су за наше услове јер су самоодрживе, не захтевају прскање, чак није потребно ни орезивати их. Оно што је најважније дају ракију врхунског квалитета која се разликује од других по специфичној ароми и мирису. Овде су идеални услови за шљиву почев од руже ветрова, нагиба терена, надморске висине. Чиста и нетакнута природа, планински потоци“, наводи Илић.
Мој фаворит међу шљивама су „ранка“ и „чачанска лепотица“ јер су најбоље сорте за печење ракије, каже Веселин.
© Фото : Спутњику уступио портал Плодна земља
Када су високе температуре и суше, Илићи не брину јер су саградили акумулацију за наводњавање и скоро сви засади су нам под системом „кап по кап“.
„Наше засаде одржавамо углавном као што су то чинили и наши преци – копање, плевљење, кошење. Околина је чиста, нетакнута природа и не користимо хемикалије, осим плавог камена, сумпора и пепела, јер немају штетних ефеката“.
Недалеко од домаћинства Илића налази се дивља боровница у буковој шуми. Од ње се прави слатко и сок. Слатко се прави и од шумских јагода, али и дивљих „китњајки“ које беру по пољима.
„Своје воће углавном пласирамо у оближње хладњаче, а део шљива остављамо за ракију. Цена воћа доста варира. Буде сезона кад је цена добра и тада се добро заради, али исто тако буде и лоших година па смо због тога моја супруга и ја одлучили да идемо корак даље – у прераду сопственог воћа у готов производ“.
Илићи сакупљају и шумске плодове од којих праве различите производе
© Фото : Спутњику уступио портал Плодна земља
Прерађују све што гаје на сопственом имању и што им је природа подарила у окружењу Козника.
„Поред свега што нам је природа подарила овде у Граду су непрегледне ливаде и шуме због којих смо се одлучили да започнемо и са пчеларством, како због опрашивања нашег воћа тако и због богате флоре која нас окружује. Имамо тридесетак кошница, пчеле нам дају одличан мед сакупљен са оближњих ливада и шума оплемењен мирисом малине и купине“.
Са пласманом производа су задовољни, продају по систему „од уста до уста“. Када једном купе, задовољни потрошачи увек радо препоруче даље. Последњих година и друштвене мреже су дале пуно нових купаца.
Веселин посебно истиче то што су поносни јер живе и раде у близини средњовековне тврђаве Козник. У историјским документима се први пут проналази као место издавања повеље кнеза Лазара за лавру хиландарску 8. августа 1381.
Кувају се џемови, праве слатка, сокови, сирупи, а рецепт је наслеђен од давнина. Праве и без шећера. Све се спрема на шпорету на дрва и варјачом.
© Фото : Спутњику уступио портал Плодна земља
„Бројне легенде које окружују тврђаву говоре о огромном раду уложеном да се утврђење претвори у главну одбрамбену линију као кључна тачка овог простора. Митови испредају причу о проклетој Јерини која је завела такав кулук, да су чак и животиње биле упрегнуте како би изнеле грађевински материјал на узвишење града. И данас живи легенда по којој су једино козе могле изнети грађевински материјал уз стрме литице, због чега је новоподигнути град понео назив Козник“.
„Решени смо да истрајемо у својој мисији повратка на село. Желимо да будемо пионири у том процесу и да дамо пример осталима: да јаком вољом, упорношћу, одрицањем и љубављу све можете да постигнете. Желимо да понудимо здраву храну, сокове, џемове, слатко…“, закључују за портал Плодна земља домаћини Веселин и Мирјана Илић.
13 Октобар 2020, 20:35
