https://sputnikportal.rs/20211018/sta-ce-biti-sa-nerealizovanim-zamenskim-putovanjima-1130769549.html
Шта ће бити са нереализованим заменским путовањима
Шта ће бити са нереализованим заменским путовањима
Sputnik Србија
До истека рока за враћање новца за нереализована заменска путовања остала су још три месеца, а тренутна ситуација је таква да ће велики број агенција имати... 18.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-18T18:55+0200
2021-10-18T18:55+0200
2021-10-18T18:55+0200
економија
економија
србија
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/08/1128279368_0:150:1921:1230_1920x0_80_0_0_529434e6ae441933620117ec380dd60b.jpg
Како за Танјуг каже директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије Александар Сеничић, нереализованих путовања је остало доста, око 50 одсто, агенције нису биле у прилици да у протеклом периоду зараде новац, а имају проблеме и са страним партнерима који би требало њима да врате паре којима би агенције обештетиле путнике.Наводи да су неке земље, као што је Италија, донеле закон којим су продужиле рок враћања новца до 2023. године, управо имајући у виду проблеме са којима су се суочавале туристичке агенције, односно да није било посла и да нису могле да обезбеде новац за враћање.Због свега тога, истиче саговорник Танјуга, и ЈУТА је ушла у преговоре са Министарством туризма, како би покушала да нађе модел чијом применом не би били оштећени путници, а и сачувале би се туристичке агенције, које су у незавидној ситуацији.Указује међутим да би само одобравање кредита било недовољно добро решење јер би на тај начин агенције које су већ у финансијским проблемима узимајући кредит ушле у још веће проблеме."Зато мислим да би најбоље решење било да се делимично пролонгира рок за коришћење ваучера, односно заменских путовања рецимо до краја следеће сезоне а да се у том међувремену потрудимо да обезбедимо новац за кредите. Онда би агенције могле да одраде још једну сезону и стекну могућност да уђу у кредите и врате новац за неискоришћена путовања", објашњава Сеничић.Он наводи да ако се буде инсистирало на враћању новца до 15. јануара, агенције ће, уколико не буду имале новца, а доста је управо таквих, морати да престану да раде.А обавеза се процењује на око 25 милиона евра, где су осим комерцијалних путовања урачунате и ђачке екскурзије и рекреативна настава.У том домену је, према Сеничићевим речима, најтежа ситуација пошто су агенције које се баве искључиво ђачким туризмом, у протеклих годину и по дана епидемије, радиле само месец дана.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
заменска путовања, ваучери, корона, агенције, туризам, туристичке агенције, србија
заменска путовања, ваучери, корона, агенције, туризам, туристичке агенције, србија
Шта ће бити са нереализованим заменским путовањима
До истека рока за враћање новца за нереализована заменска путовања остала су још три месеца, а тренутна ситуација је таква да ће велики број агенција имати проблем да путнике обештети до 15. јануара следеће године, када рок истиче.
Како за Танјуг каже директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије Александар Сеничић, нереализованих путовања је остало доста, око 50 одсто, агенције нису биле у прилици да у протеклом периоду зараде новац, а имају проблеме и са страним партнерима који би требало њима да врате паре којима би агенције обештетиле путнике.
"У Грчкој имамо проблем, јер неки тамошњи партнери сматрају да су нам омогућили да путовања искористимо, а пошто нисмо, новац неће да врате. У неким другим дестинацијама не споре да имају новац, али неће да га врате него нам омогућавају да паре искористимо касније" , каже Сеничић.
Наводи да су неке земље, као што је Италија, донеле закон којим су продужиле рок враћања новца до 2023. године, управо имајући у виду проблеме са којима су се суочавале туристичке агенције, односно да није било посла и да нису могле да обезбеде новац за враћање.
Због свега тога, истиче саговорник Танјуга, и ЈУТА је ушла у преговоре са Министарством туризма, како би покушала да нађе модел чијом применом не би били оштећени путници, а и сачувале би се туристичке агенције, које су у незавидној ситуацији.
"Видећемо да ли ћемо успети да дођемо до неког решења у смислу продужења рока коришћења ваучера или евентуалне помоћи државе у виду кредита, где би агенције из кредита вратиле новац путницима. О томе ћемо разговарати са нашим ресорним министарством и са Министарством финансија", истиче Сеничић.
Указује међутим да би само одобравање кредита било недовољно добро решење јер би на тај начин агенције које су већ у финансијским проблемима узимајући кредит ушле у још веће проблеме.
"Зато мислим да би најбоље решење било да се делимично пролонгира рок за коришћење ваучера, односно заменских путовања рецимо до краја следеће сезоне а да се у том међувремену потрудимо да обезбедимо новац за кредите. Онда би агенције могле да одраде још једну сезону и стекну могућност да уђу у кредите и врате новац за неискоришћена путовања", објашњава Сеничић.
Он наводи да ако се буде инсистирало на враћању новца до 15. јануара, агенције ће, уколико не буду имале новца, а доста је управо таквих, морати да престану да раде.
"Онда би се потраживања пребацила на осигуравајуће куће које су издале полису осигурања али питање је да ли осигуравачи у условима пандемије могу, желе да испуне тако велику финансијску обавезу", каже Сеничић.
А обавеза се процењује на око 25 милиона евра, где су осим комерцијалних путовања урачунате и ђачке екскурзије и рекреативна настава.
У том домену је, према Сеничићевим речима, најтежа ситуација пошто су агенције које се баве искључиво ђачким туризмом, у протеклих годину и по дана епидемије, радиле само месец дана.
Све о домаћој и светској економији
