Спутњик истражује: Прети ли Србији саобраћајни колапс — годишње на друмовима још 50.000 нових возила
08:54 23.10.2021 (Освежено: 09:35 25.10.2021)
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Саобраћајна гужва на Газели
Пратите нас
Сваке године на српским друмовима се појави око 200.000 нових возила (нових и половних из увоза). Само у првих шест месеци ове године по први пут је регистровано 118.767 возила, од чега 92.968 путничких аутомобила. И док нови четвороточкаши долазе, стари се возе на рециклажу — годишње око 150.000 кршева заврши на отпаду или пропада на паркингу.
Разлика од 50.000 између купљених и отписаних се осећа — друмови су постали тесни, паркинзи препуни, а интересантно је да појачану куповину четвороточкаша прати феномен поскупљења горива, регистрације, поправке и одржавање возила.
Према подацима МУП-а, закључно са 2020. годином, у Србији је било регистровано 2.597.502 возила (путничка, камиони, аутобуси, мотори). Од ове бројке на путничке аутомобиле отпада 2.164.818 возила. Иако сваке године повећавамо километре ауто-путева и магистралних саобраћајница, тесне улице у градовима не можемо да „разгазимо“.
Табела: Број регистрованих возила 2019. и 2020.
© Sputnik / Извор: МУП, РЗС / Табела: Број регистрованих возила 2019. и 2020. Извор: МУП, РЗС
Решење — изградња великих гаража
„Очигледно се повећава животни стандард. У западним, развијеним државама на једну особу долази 1,2 аутомобила. Овакав прилив аутомобила можемо да издржимо, али морамо да применимо нову стратегију“, за Спутњик наводи професор др Милан Вујанић.
Према његовим речима, решење за саобраћајнице у урбаним градским срединама је изградња великог броја јавних гаража, а да се укину паркинзи на тротоарима. Уместо њих да се направе коловозне траке, као што је случај Улице краља Милана у центру Београда.
„Изградњом великих, атрактивних тржних центара на различитим деловима престонице смањио се притисак на центар града, који је деценијама био срце трговачких делатности. Сви ти центри имају велике паркинге, аутомобили су повучени са улица и смањен је притисак на већ натрпане улице“, наводи Вујанић, професор Саобраћајног факултета.
Како за Спутњик наводе из Секретаријата за саобраћај, Београд планира изградњу нових гаража. Урбанистички пројекти урађени су за гаражу у Фрушкогорској улици и Влајковићевој улици, док ће се о реализацији гараже на Студентском тргу одлучити након археолошких истраживања.
Табела регистрованих возила
© Sputnik / Извор: Половни аутомобили / Табела регистрованих возила, Извор: Половни аутомобили
Увезе се 200.000, на отпад оде 150.000
Статистика прецизно показује да се возни парк у Србији годишње повећа за преко 200.000 возила. У исто време око 150.000 возила напушта наше друмове — складиште се на отпадима или се више не региструју. Разлику од 50.000 приметимо на улици.
Пре само десет година у Србији је било регистровано 1.677.510 аутомобила, а прошле године 2.164.818.
На основу анализе сајта „Половни аутомобили“, од јануара до јуна 2021. године у Србији је први пут регистровано, односно продато 78.693 половних аутомобила, што је 34 одсто више у поређењу са истим временским периодом претходне године.
„То је донекле и очекивано, имајући у виду да је прошле године у поменутом периоду на снази било ванредно стање. Ипак, када упоредимо првих шест месеци текуће године са истим периодом 2019. године, односно са периодом пре пандемије, такође примећујемо раст продаје први пут регистрованих половних аутомобила од 6 одсто“, за Спутњик објашњава Романа Ранковић из „Половних аутомобила“.
Грађани Србије очигледно воле да возе, а док се у Београду не изгради метро, овај тренд ће се наставити. Ни низ дестимулативних мера у претходних десет година није утицао на то да се успори повећање броја возила — скупље и теже полагање возачких испита, повећање цене горива, ригорознији технички преглед, оштрија контрола саобраћаја...
Просечне годишње малопродајне цене горива у Србији
© Фото : Национални нафтни комитет Србије / Просечне годишње малопродајне цене горива у Србији
Више аутомобила, више несрећа
Саобраћајне гужве, тражење паркинга, чекање на семафорима утиче на концетрацију возача. То утиче и на безбедност учесника у саобраћају, а како наводи Републички завод за статистику, повећао се број саобраћајних несрећа.
„Укупан број саобраћајних незгода са настрадалим особама у другом кварталу 2021. већи је за 38,5 одсто у односу на исти период 2020. године. Пораст броја саобраћајних незгода са повређеним лицима ван насеља износи 29,5 одсто. Број лица настрадалих у другом кварталу 2021. године већи је за 42,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, док је број погинулих особа ван насеља већи за 39,2 одсто. Број повређених пeшака у другом кварталу 2021. године већи је за 73,8 одсто у односу на исти квартал прошле године“, наводи РЗС.
„Укупан број саобраћајних незгода са настрадалим особама у другом кварталу 2021. већи је за 38,5 одсто у односу на исти период 2020. године. Пораст броја саобраћајних незгода са повређеним лицима ван насеља износи 29,5 одсто. Број лица настрадалих у другом кварталу 2021. године већи је за 42,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, док је број погинулих особа ван насеља већи за 39,2 одсто. Број повређених пeшака у другом кварталу 2021. године већи је за 73,8 одсто у односу на исти квартал прошле године“, наводи РЗС.
Према речима Дамира Окановића, директора Комитета за безбедност саобраћаја, куповина нових возила има позитивне стране.
„Сви ти аутомобили имају далеко веће стандарде безбедности него аутомобили које смо возили пре деценију и по. Стојадини, југићи, ладе нису имали ваздушне јастуке, абс и друге системе заштите. Приликом удеса у новим аутомобилима, возач који је везан појасом, далеко је безбеднији“, за Спутњик објашњава Окановић, додајући да је просечна старост аутомобила 17 година.
