https://sputnikportal.rs/20211030/sta-ce-biti-sa-milion-racuna-u-postanskoj-stedionici-posle-novog-spajanja-na-bankarskom-trzistu--1131118532.html
Шта ће бити са милион рачуна у „Поштанској штедионици“ после новог спајања на банкарском тржишту
Шта ће бити са милион рачуна у „Поштанској штедионици“ после новог спајања на банкарском тржишту
Sputnik Србија
На банкарском тржишту имамо још једно спајање. Банка „Поштанска штедионица“ која је у власништву државе, потписала је уговор о куповини „Комерцијалне банке“ у... 30.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-30T13:50+0200
2021-10-30T13:50+0200
2021-10-30T13:50+0200
економија
економија
србија
банкарство
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112191/53/1121915301_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_2c1456279617eb94aad17a09139c0e5f.jpg
Претходно је „Комерцијалну банку“ и у Србији и у региону, купила словеначка банка НЛБ, а слична спајања у претходном периоду у Србији смо виђали много пута.Прошле године имали смо 47 банака, а данас 25. У таквој ситуацији увек је често питање шта ће бити са клијентима и рачунима грађана. У овом конкретном случају то се питају и клијенти „Комерцијалне банке“ у Републици Српској, али неретко и укупно око милион клијената у „Поштанској штедионици“.Са оваквим трансакцијама, и теоретски и практично, банка купује сва права и обавезе. Дакле, када једна банка преузме другу или када се припоје, преузимају се и сва права која има та банка, али и све њене обавезе. Уговори који су потписани до тог тренутка не трпе никакве измене. У преводу, камате и на кредите и на штедњу остају исте, као и сва права и обавезе које сте претходно потписали, преноси Блиц бизнис.Оно што је најважније јесте да клијенти банке треба да прате обавештења јер могу да се промене неке техничке ствари, али и о томе ће банка наћи начин да вас обавести.Биће још спајањаХасан Ханић, професор Београдске банкарске академије очекује нова спајања.„Очекујем да се наставе процеси интеграције и укрупњавања на српском тржишту, с обзиром на то да банке са већим капиталом имају изразите предности у односу на оне са мањим. Процене показују да је број банака у односу на наш број становника али и БДП изнад оптималног, па очекујем у наредном периоду даље интеграције. Оно што је битно то је да се у тим процесима не дозволи да нека банка стекне доминантан положај на банкарском тржишту, што по правилу води ка повећају цене производа и услуга“, рекао је недавно Ханић.На питање који би био оптималан број банака на српском тржишту, професор Ханић каже:„Када говоримо о оптималном броју банака на српском тржишту, он је прилично статистички и технички. Треба узети и неке квалитативне факторе, мрежу и још неке чиниоце. По мом мишљењу, у овој фази развоја, то је од 20 до 22 банке.“
https://sputnikportal.rs/20210702/jos-jedno-spajanje-banaka-u-srbiji-nova-banka-bice-sedma-po-velicini-na-nasem-trzistu-1125810362.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112191/53/1121915301_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_274ff981cb19d6df2f656e9cf53f98cb.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија, банкарство, србија – економија
економија, србија, банкарство, србија – економија
Шта ће бити са милион рачуна у „Поштанској штедионици“ после новог спајања на банкарском тржишту
На банкарском тржишту имамо још једно спајање. Банка „Поштанска штедионица“ која је у власништву државе, потписала је уговор о куповини „Комерцијалне банке“ у Бањалуци.
Претходно је „Комерцијалну банку“ и у Србији и у региону, купила словеначка банка НЛБ, а слична спајања у претходном периоду у Србији смо виђали много пута.
Прошле године имали смо 47 банака, а данас 25. У таквој ситуацији увек је често питање шта ће бити са клијентима и рачунима грађана. У овом конкретном случају то се питају и клијенти „Комерцијалне банке“ у Републици Српској, али неретко и укупно око милион клијената у „Поштанској штедионици“.
Са оваквим трансакцијама, и теоретски и практично, банка купује сва права и обавезе. Дакле, када једна банка преузме другу или када се припоје, преузимају се и сва права која има та банка, али и све њене обавезе. Уговори који су потписани до тог тренутка не трпе никакве измене. У преводу,
камате и на кредите и на штедњу остају исте, као и сва права и обавезе које сте претходно потписали,
преноси Блиц бизнис.
Оно што је најважније јесте да клијенти банке треба да прате обавештења јер могу да се промене неке техничке ствари, али и о томе ће банка наћи начин да вас обавести.
Хасан Ханић, професор Београдске банкарске академије очекује нова спајања.
„Очекујем да се наставе процеси интеграције и укрупњавања на српском тржишту, с обзиром на то да банке са већим капиталом имају изразите предности у односу на оне са мањим. Процене показују да је број банака у односу на наш број становника али и БДП изнад оптималног, па очекујем у наредном периоду даље интеграције. Оно што је битно то је да се у тим процесима не дозволи да нека банка стекне доминантан положај на банкарском тржишту, што по правилу води ка повећају цене производа и услуга“, рекао је недавно Ханић.
На питање који би био оптималан број банака на српском тржишту, професор Ханић каже:
„Када говоримо о оптималном броју банака на српском тржишту, он је прилично статистички и технички. Треба узети и неке квалитативне факторе, мрежу и још неке чиниоце. По мом мишљењу, у овој фази развоја, то је од 20 до 22 банке.“